Zapadne nacije su veoma ranjive na sajber pretnje
Kao što većina ljudi zna, ovog meseca je došlo do velikog prekida interneta širom SAD što je dovelo do kvara na otprilike 8,5 miliona Microsoft Windows uređaja. Poremećaji su uključivali banke, mreže avio-kompanija, centre za hitne pozive, onlajn prodavce i brojne korporativne mreže. Procenjuje se da je prekid prouzrokovao gubitak profita od najmanje 5,4 milijarde dolara i trajao je samo oko jedan dan.
Navodni uzrok kvara bila je Crowdstrike, kompanija za sajber bezbednost koja koristi velika ažuriranja podataka na Microsoft Windows mrežama da bi se suprotstavila sajber pretnjama. Umesto toga, kompanija je otpremila kod sa greškom i izazvala kaskadni prekid rada. Mek i Linuks mašine nisu pogođene.
Obim poremećaja rada je bio ogroman – više od 25% Fortune 500 kompanija je bilo zamrznuto. Putovanja su u suštini zaustavljena. Poslovne transakcije za mnoge kompanije su prestale. Neke banke uključujući Bank of America, Capital One, Chase, TD Bank i Wells Fargo nisu mogle da funkcionišu, a klijenti nisu mogli da pristupe svojim računima.
Događaj me je podsetio na paniku oko straha od Y2K pre 25 godina. Naravno, sve su to bile besmislice; Američki sistemi definitivno nisu bili digitalizovani u dovoljnoj meri da izazovu katastrofu ukoliko dođe do pada interneta ili softvera. Ali danas su stvari veoma drugačije. Skoro svaki sektor američke (i evropske) privrede i mnoga komunalna preduzeća direktno zavise od funkcionalnog interneta.
Počeli su direktni udari, sve može da nestane u trenutku | Aleks Đuričić | Mario Zna, 291 Uživo
Strah koji je preovladavao tokom Y2K bio je nerealan 1999. Sada ima savršenog smisla.
Često čujem da preperi govore o predstojećoj opasnosti od EMP-a koji vodi ka scenariju pada mreže. Međutim, ova vrsta napada je veoma prenaglašena. Čak i velike solarne oluje nisu izazvale onu vrstu električnog kvara za koji teoretičari smatraju da bi se mogao dogoditi. Umesto toga, preporučio bih da se više brinete o sajber pretnjama. Verujem da će ovi događaji postati mnogo češći u narednih nekoliko godina iz više razloga.
Prvo i najvažnije, postoji potencijal za slučajne greške kao što je incident Crowdstrike. Zatim postoji potencijal za strani napad na američku i evropsku digitalnu infrastrukturu. Zatim, postoji potencijal za događaj pod lažnom zastavom označen kao slučajna greška ili strana vlada kako bi se podstakao rat ili ekonomski kolaps.
2021. godine u članku „Sajber poligon: Da li će sledeća globalistička ratna igra dovesti do još jedne pogodne katastrofe?“ upozorio sam da, ako pandemijska kriza ne uspe da postigne ciljeve centralizacije Svetskog ekonomskog foruma i drugih globalističkih institucija, oni mogu da koriste sajber pretnje. Šef WEF-a Klaus Švab je neprestano upoređivao ideju „sajber pandemije“ sa pandemijom kovida. On je sugerisao da bi vlade morale da reaguju na oba na sličan način (tj. zaključavanje i opsežna kontrola individualnih sloboda).
ŠEF UN-a ponovo širi paniku o takozvanoj KLIMATSKOJ KRIZI https://t.co/HjLTD4ANP4
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) August 28, 2024
„U prošlosti sam spomenuo veoma interesantan događaj koji su korporativni mediji jedva pokrivali pod nazivom „Brzi prekid rada“. Ispitao sam implikacije ovoga i više u svom članku „Obamin čudan novi film i ekstremna ranjivost Amerike na sajber napad“.“
U junu 2021. došlo je do nestanka interneta koji je doveo do potpunog zamračenja velikog dela veba, uključujući brojne glavne sajtove sa vestima, Amazon, eBay, Twitch, Reddit, itd. Mnoštvo vladinih veb lokacija je takođe nestalo. Sve se ovo dogodilo kada je kompanija Fastli, koja se bavi mrežom za isporuku sadržaja (CDN), doživela „bug“. Iako je Amazon vratio svoju veb stranicu na mrežu u roku od 20 minuta, kratak prekid koštao je kompaniju preko 5,5 miliona dolara u prodaji.
Mreža za isporuku sadržaja je geografski raspoređena mreža proksi servera i njihovih centara podataka. Oni čine ono što je poznato kao „kičma“ interneta. Samo nekoliko ovih kompanija podržava ogromnu većinu internet aktivnosti. Sve što bi bilo potrebno je da nekolicina nestane, a internet nestane, ponevši sa sobom našu ekonomiju.
Nedavna situacija sa Crovdstrike-om je možda najgori poremećaj veba svih vremena, a to je bila samo greška u ažuriranju softvera. Zamislite da je neko želeo da namerno ošteti internet funkcije na duži vremenski period? Rezultati bi bili katastrofalni.
Sa lancima snabdevanja koji u potpunosti zavise od isporuka tereta „tačno na vreme” i onim isporukama koje zavise od efikasne digitalne komunikacije i plaćanja između prodavaca i proizvođača, scenario pada na mreži na više od nekoliko dana bi prouzrokovao trenutni gubitak robe široke potrošnje. Prodavnice bi se ispraznile za nekoliko sati ako bi javnost shvatila da nove pošiljke možda neće stizati još dugo.
Imajte na umu da čak i ne uzimam u obzir obradu plaćanja između kupaca i prodavaca. Ako se to ugasi, onda će se SVA prodaja zatvoriti. Zatim, od čega ćete morati da živite dok se problem ne reši. Ako se ikada popravi…
Mrežnim napadima je teško nezavisno ući u trag, što znači da svako može da ih pokrene i da se svako može kasnije okriviti. Sa rastućim tenzijama između zapadnih i istočnih nacija, šanse za napad su velike. A korumpirani vladini zvaničnici bi takođe mogli da izazovu internet krizu i okrive strane neprijatelje – ili da ubede javnost da krene u rat, ili da ubede javnost da prihvati veći autoritarizam.
Verujem da je sajber napad sledeća najverovatnija globalna katastrofa. Izdržali smo kovid i pobedili drakonske naloge. Ekonomija je usred krize stagflacije, ali sistem i dalje funkcioniše. Ali šta ako je sledeći trik potpuno gašenje veba i finansijski kolaps koji se brzo odvija?
Bilo bi skoro nemoguće otkriti ko je izazvao kvar. Mogli bismo da sumnjamo, ali dokazivanje ko je to uradio je druga stvar. U međuvremenu, zapadni zvaničnici pod kontrolom globalističkih interesa mogli bi da zaključaju internet saobraćaj i eliminišu alternativne medijske platforme koje im se ne sviđaju, dajući javnosti pristup samo korporativnim izvorima vesti.
Tamo su milioni Amerikanaca spremnih za sistemski kolaps. Prema anketama, oko 30% odraslih Amerikanaca sada sebe smatra preperima. Ali to ostavlja 70% stanovništva u omamljenosti, nesvesno i panično ako dođe do prekida lanca snabdevanja. Hoće li ih zanimati ko stoji iza napada? Verovatno ne. Oni će se mnogo više baviti jednostavnim preživljavanjem.
Koja su najpraktičnija rešenja za ovo? Kao i uvek, možemo da skladištimo potrepštine da zaštitimo naše porodice i prijatelje. Da biste zaštitili podatke, preporučujem da ISKLJUČITE Windows ažuriranja kako biste sprečili da nešto poput Crowdstrike greške utiče na vaše uređaje. Takođe možete da podesite uređaj zasnovan na Linuksu sa svim vašim važnim skladištem podataka.
Možete kupiti spoljni hard disk i klonirati podatke svog računara, a zatim ga staviti u ormar ili vodootporno kućište. Zatim postoji mogućnost izrade potpuno oflajn uređaja (računara koji se nikada nije i nikada neće povezati na internet).
Ove opcije štite vas i vaše vredne datoteke, ali se ne može mnogo učiniti da se spreči sajber napad na nacionalnom nivou i šteta koju bi on mogao da izazove. Organizovanje za neizbežni haos i nasilje je sve što možete da uradite.
Sa sajber-događajem postoji izrazita opasnost od prekida komunikacije – nema mobilnih telefona, nema e-pošte, nema društvenih medija, ništa. Dakle, neophodno je posedovanje radija i radio komunikacija. Ja sam amater iz opšte klase i još uvek nalazim da ima još šta da naučim, ali osnovno poznavanje radija, frekventnih opsega i repetitora pomoći će vam da barem slušate ćaskanje i dobijete važne informacije van kontrolisanih mreža vesti.
Pokazalo se da su ljudi koji su tvrdili da je „propast blizu“ da ispitaju pretnju sajber napada u potpunosti su pogrešili prošlog meseca. Upravo smo bili svedoci jedne od najgorih internet implozija svih vremena i još mnogo istih nam predstiji. Pripremite se u skladu sa tim i zapamtite da je tehnološka zavisnost mač sa dve oštrice. Koristite svoju tehnologiju mudro i ne dozvolite da ona upravlja vašim životom.
