Francuska se udvarala vlasniku Telegrama Durovu a u isto vreme ga špijunirala uz pomoć Pegaza
Pavel Durov, osnivač popularne aplikacije za razmenu poruka Telegram, našao se na nišanu više vlada, iako su neke pokušavale da mu se udvaraju.
Wall Street Journal izveštava da je Pavel Durov, rođen u Rusiji, osnivač aplikacije za šifrovane poruke Telegram, nedavno priveden i smešten u ćeliju na pariskom aerodromu Šarl de Gol. Međutim, pre samo šest godina 2018. Durov je pozvan na ručak sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom u Jelisejskoj palati. Tokom tog sastanka, Makron je pokušao da ubedi Durova da premesti poslovanje Telegrama u Pariz i čak je razgovarao o mogućnosti da Durovu dodeli francusko državljanstvo. Makron je ručak video kao ofanzivu šarma, koji je želeo da privuče tehnološke talente u Francusku.
Međutim, nedavno pritvaranje Durova pokrenulo je pitanja o motivima koji stoje iza tog poteza i širim implikacijama na privatnost i bezbednost u digitalnom dobu. Francuske vlasti su izrazile zabrinutost zbog potencijalnog širenja dezinformacija, antisemitizma, rasizma i ilegalne trgovine na platformama poput Telegrama. Oni tvrde da Telegramovo odbijanje da sarađuje sa vladinim zahtevima za korisničke podatke i njegova end-to-end enkripcija čine ga utočištem za kriminalne aktivnosti. Međutim, neki građani su zabrinuti da su ove tvrdnje samo izgovor za vlade da cenzurišu različita mišljenja i tlače svoje građane.
Durov je uvek imao složene odnose sa svetskim vladama; godinu dana pre njegovog ručka sa Makronom, njegov telefon su navodno hakovali špijuni iz Francuske i Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE). Prema izveštaju francuskog lista Mond, hakovanje je izvršeno pomoću Pegaza, moćnog špijunskog alata koji je razvila izraelska kompanija NSO Group.
Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, rekao je novinarima da bi se slučaj mogao smatrati političkim i direktnim pokušajem ograničavanja slobode komunikacije ako Francuska ne predstavi ozbiljne dokaze o krivici Durova. Peskov je dodao da se Kremlj nada da će Durov dobiti izvinjenje i da će mu biti dozvoljeno da slobodno hoda. Podrška Kremlja Durovu je značajna s obzirom na teške odnose između Telegrama i ruske vlade u prošlosti.
Pritvor Durova takođe ponovo podstiče debatu oko end-to-end enkripcije, funkcije koja obezbeđuje privatnost razgovora između korisnika. Dok neki tvrde da svako ima pravo na privatnost, drugi tvrde da se takvo šifrovanje može zloupotrebiti u zle svrhe, kao što je planiranje kriminalnih aktivnosti. Agencije za sprovođenje zakona su dugo bile frustrirane svojom nemogućnošću da pristupe šifrovanim porukama, čak i sa nalogom. Ovo je dovelo do poziva na „backdoors“ u šifrovanju, za šta zagovornici privatnosti upozoravaju da bi ugrozilo bezbednost svih korisnika.
Telegram se i ranije suočavao sa pritiskom vlada. Durov je 2018. odbio da ispoštuje nalog ruskog suda da omogući pristup korisničkim porukama, što je dovelo do zabrane aplikacije u Rusiji. Sudski nalog bio je deo šireg suzbijanja neslaganja na internetu od strane ruske vlade. Međutim, mnogi Rusi su nastavili da pristupaju Telegramu koristeći virtuelne privatne mreže (VPN), a zabrana je na kraju ukinuta 2020. godine nakon što je Telegram pristao da ukloni neke kanale koji su smatrani ekstremističkim.
Durove pristalice tvrde da je on nepravedno meta zbog svoje posvećenosti privatnosti i slobodi govora. Oni ukazuju na brojne slučajeve u kojima je Telegram korišćen u legitimne svrhe, kao što je organizovanje protesta i deljenje informacija u represivnim režimima. Oni takođe primećuju da druge aplikacije za razmenu poruka, kao što su VhatsApp i Signal, koriste slične tehnologije šifrovanja, ali se nisu suočile sa istim nivoom kontrole od strane vlada.
