Bil Gejts u misiji sa Ujedinjenim Nacijama žestoko radi na uvođenju INSEKATA u osnovnu ishranu ljudi
Milijarder Bil Gejts koristi svoje resurse kako bi pomogao Ujedinjenim nacijama (UN) u ubrzanju planova za eliminaciju tradicionalnog mesa i mlečnih proizvoda, zamenjujući ih hiperprerađenim proizvodima na bazi insekata.
Nedavno je Singapur postao najnovija zemlja koja je odobrila insekte kao hranu za ljude, pridružujući se Evropskoj uniji, Ujedinjenom Kraljevstvu i Australiji u ovom trendu.
Singapurska agencija za hranu je odobrila 16 vrsta insekata za ljudsku ishranu, uključujući brašnare i svilene bube. Ovaj potez je opisan kao korak ka globalnom prihvatanju insekata kao održivog izvora hrane. Međutim, u Sjedinjenim Državama nedostaju slični propisi, što omogućava startapima za alternativne proteine da neotkriveno plasiraju hranu na bazi insekata na tržište.
Trend ka hrani na bazi insekata povezan je sa ciljevima održivog razvoja UN-ove Agende 2030. UN-ov cilj je promovisanje održivosti kroz modifikacije u ponašanju potrošača, a hrana na bazi insekata predstavlja centralni deo ove strategije. Zagovornici tvrde da insekti imaju niži ugljenični otisak u poređenju sa tradicionalnom stokom, dok kritičari upozoravaju na zdravstvene rizike, uključujući parazite i alergije.
Majkl Rektenvald, autor knjige „Veliko resetovanje i borba za slobodu“, naglašava povezanost između insekata kao hrane i UN-ovih ciljeva održivog razvoja, dok Šejmus Bruner, autor knjige „Kontroligarsi“, primećuje da Svetski ekonomski forum aktivno promoviše hranu na bazi insekata kao deo Agende 2030.
Zagovornici hrane na bazi insekata, uključujući Organizaciju UN za hranu i poljoprivredu (FAO), tvrde da su insekti održiviji i efikasniji izvor proteina u poređenju s tradicionalnim mesom. Ipak, kritičari, poput Bruner-a, ističu da su namirnice životinjskog porekla, kao što su govedina i svinjetina, zdraviji i efikasniji izvori proteina.
Dok se zagovornici hrane na bazi insekata fokusiraju na održivost, skeptici kao što je dr Meril Nas upozoravaju na moguće zdravstvene rizike i postavljaju pitanje stvarnih motiva iza ovih planova. Dr Nas primećuje da insekti mogu preneti parazite i izazvati alergije, te sugeriše da prelazak na insekte kao hranu može imati za cilj degradaciju ljudskih bića, uz dodatnu finansijsku korist za one koji kontrolišu industriju.
U Singapuru, lokalne firme su već počele nuditi jela od insekata, a edukativni programi su pokrenuti kako bi informisali potrošače, uključujući decu, o navodnim prednostima konzumiranja insekata. Ovi programi su deo šire kampanje usmerene na prihvatanje hrane na bazi insekata kao normalnog izbora, koristeći tehnike psihološkog podsticanja i modifikacije ponašanja kako bi se sprovele ciljevi UN-ove Agende 2030.
Rektenvald upozorava da se „održivost“ koristi kao kodni jezik za prinudno smanjenje potrošnje i modifikaciju ponašanja. Pored toga, postoji velika finansijska dobit za one koji vode ovu globalnu promenu u ishrani, dok Bill Gates tvrdi da njegova ulaganja u alternativne proteine imaju za cilj spasavanje planete, dok u isto vreme profitira monopolizacijom industrije proteina.
