Samit budućnosti UN-a se održava za nekoliko nedelja, a javnost na zna ništa o tome

S obzirom da je do Samita budućnosti UN-a ostalo manje od 20 dana, ogromna većina javnosti nema pojma da su vlade u svetu spremne da potpišu takozvani Pakt za budućnost.

Države članice Ujedinjenih nacija okupiće se 22. i 23. septembra u Njujorku u sedištu UN na istorijskom Samitu budućnosti sa namerom da potpišu Pakt za budućnost. Očekuje se da će ovaj dokument radikalno ubrzati napredak ka završetku Ciljeva održivog razvoja UN (SDG) i Agende 2030.

Samit budućnosti održava se tokom 79. zasedanja godišnje Generalne skupštine UN. Samit je u pripremi od najmanje 2022. godine nakon ponovljenih poziva generalnog sekretara UN Antonija Gutereša da preusmeri finansijska sredstva kako bi se brzo ispunili ciljevi Agende 2030 koje su UN postavile 2015. godine.

Iako će ovaj istorijski skup sigurno uticati na većinu svetske populacije, dobio je vrlo malo izveštavanja od korporativnih medija, a skoro nikakav od nezavisnih medija. Jedno pitanje koje je dobilo mejnstrim pokrivenost odnosi se na 77 nobelovaca i svetskih lidera koji potpisuju pismo u kojem se žale na pominjanje fosilnih goriva koje je uklonjeno iz Pakta za budućnost. Reference su kasnije ponovo unete nakon što je pismo objavljeno u javnosti.

Diskusija o fosilnim gorivima odgovara narativu UN o predstojećoj propasti u vezi sa klimatskim promenama. Upravo je ova panika oko klimatskih promena dovela do sazivanja Samita budućnosti i poziva na jačanje infrastrukture UN.

Tema samita — „Ultilateralna rešenja za bolje sutra“ — ilustruje cilj ovog skupa. Naime, pritisak na jačanje, pa čak i preuređenje, UN kako bi se bolje uhvatile u koštac sa krizama koje se navodno naziru u narednim godinama.

Novi udar na privatnost: Povratak teme o zabrani privatnih poruka u EU https://t.co/z2Oey37atb

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 5, 2024

UN su fokusirane na nekoliko potencijalnih vanrednih situacija na planeti, uključujući klimatske promene, rat, gubitak biodiverziteta i degradaciju životne sredine. UN tvrde da su ove potencijalne krize prevelike da bi se bilo koja nacionalna država sama pozabavila time i stoga će zahtevati veću saradnju i organizaciju između država članica UN.

„Prepoznajemo da multilateralni sistem i njegove institucije, sa Ujedinjenim nacijama i njihovom poveljom u centru, moraju biti ojačani da bi išli u korak sa svetom koji se menja. Oni moraju biti sposobni za sadašnjost i budućnost – efikasni i sposobni, spremni za budućnost, pravedni, demokratski, pravični i reprezentativni za današnji svet, inkluzivni, međusobno povezani i finansijski stabilni“, navodi se u najnovijem nacrtu Pakta za budućnost.

Kao što je The Last American Vagabond (TLAV) ranije objavio, očekuje se da će Samit budućnosti uključiti i pozive za preuređenje UN u ono što se naziva „UN 2.0“.

Globalni šokovi zahtevaju globalnu vladu

Treći nacrt Pakta za budućnost objavljen je 27. avgusta i trenutno ga razmatraju zemlje članice UN. Ovaj nacrt nastavlja diskusiju o „globalnim šokovima“ i o tome kako će ti šokovi zahtevati globalni odgovor.

Na primer, u jednom delu pod naslovom „Pojačaćemo međunarodni odgovor na složene globalne šokove“, navodi se da postoji potreba za „koordiniranim i višedimenzionalnim međunarodnim odgovorom na složene globalne šokove i centralnom ulogom Ujedinjenih nacija u tom pogledu“.

UN definišu „kompleksne globalne šokove“ kao događaje koji „imaju ozbiljne remetilačke i štetne posledice za značajan deo zemalja i globalnu populaciju“. Ovi šokovi bi zahtevali „multidimenzionalnu reakciju sa više zainteresovanih strana i celokupne vlade, celog društva“.

U dokumentu se kaže da „oružani sukob“ ne predstavlja složen globalni šok, ali da može dovesti do „uticaja u više sektora“.

Ovi potencijalni šokovi bi iziskivali aktivaciju „platformi za hitne slučajeve“ koje bi mogle dati UN-u više moći da odgovori na ove očigledne vanredne situacije. U dokumentu se navodi da će UN predstaviti državama članicama „protokole za sazivanje i operacionalizaciju platformi za hitne slučajeve zasnovane na fleksibilnim pristupima za odgovor na niz različitih složenih globalnih šokova“.

Dok UN tvrde da će ove platforme za hitne slučajeve biti samo „sazvane
na ograničeni period”, i neće biti stalna institucija ili entitet u pogledu nacionalnog suvereniteta, kritičari UN strahuju da će ove platforme za hitne slučajeve biti iskorišćene za davanje novih zakonskih ovlašćenja UN.

TLAV je ranije izvestio da su pozivi za platformu za hitne slučajeve slični pozivima UN da proglase planetarnu vanrednu situaciju. Organizacije povezane sa UN-om poput Komisije za upravljanje klimom (CGC) pozivali su na takvu deklaraciju tokom prošle godine.

Krajem novembra 2023., neposredno pre otvaranja Konferencije UN o klimatskim promenama COP28, Komisija za upravljanje klimom objavila je izveštaj pod nazivom Upravljanje našom planetarnom vanrednom situacijom. U ovom izveštaju, CGC nastavlja svoje zalaganje za ažuriranje naših ideja o upravljanju.

Poziv za planetarnu hitnu pomoć možemo pratiti do zloglasne, ali opskurne grupe, Rimskog kluba. Izveštaj CGC-a iz novembra 2023. čak primećuje da je vera u „polikrizu“ „prepoznata u radu Planetarnog projekta za vanredne situacije Rimskog kluba“. Ova referenca na Rimski klub otkriva još jedan razlog zašto bi javnost trebalo da bude zabrinuta zbog pritiska na planetarnu vanrednu situaciju i tvrdnji o prelasku planetarnih granica.

Rimski klub poziva na proglašenje vanrednog stanja na planeti od najmanje 2019. godine objavljivanjem njihovog „Planetarnog plana za vanredne situacije“. Izveštaj je ažuriran u avgustu 2020, nakon početka COVID1984. Plan za hitne slučajeve Rimskog kluba je opisan kao „mapa puta za vlade i druge zainteresovane strane da promene naša društva i ekonomije kako bi vratili ravnotežu između ljudi, planete i prosperiteta“.

Na kraju, nastojanje za platformom za hitne slučajeve kao deo Pakta za budućnost ima za cilj da ojača ideju da se čovečanstvo suočava sa planetarnom vanrednom situacijom koja zahteva povećanje uticaja i autoriteta UN. Dokument izbegava termin svetska ili globalna vlada – umesto toga preferira multilateralizam ili globalno upravljanje – ali ishod je isti: Ujedinjene nacije sa više ovlašćenja da deluju i primoraju nacionalne države da se pridržavaju njihovih ukaza.

Na primer, u odeljku pod naslovom „Transformisanje globalnog upravljanja“, dokument UN navodi „Akciju 41“:

„Transformisaćemo globalnu upravu i osnažićemo multilateralni sistem da bismo se uhvatili u koštac sa izazovima i iskoristili prilike danas i sutra.

Odeljak dalje opisuje brojne načine na koje Pakt za budućnost namerava da transformiše i osnaži UN da se uhvati u koštac sa vanrednim situacijama sa kojima se planeta suočava.

Resetovanje finansijskog sistema

Najnoviji nacrt Pakta za budućnost takođe navodi konkretne načine na koje se treba reformisati „međunarodna finansijska arhitektura“ tako da „pravično podržava zemlje tokom sistemskih šokova i čini finansijski sistem stabilnijim“.

Konkretno, u odeljku 82 se navodi da je „rastuća učestalost i intenzitet globalnih ekonomskih šokova“ usporio napredak u ispunjavanju ciljeva održivog razvoja UN. Rešenje je, prema Paktu, da se „prepozna uloga specijalnih prava (SDR) u jačanju globalne finansijske sigurnosne mreže u svetu sklonom sistemskim šokovima“.

SDR-ovi se ne smatraju valutom, već se smatraju „aktivom deviznih rezervi” koja omogućava zemljama članicama MMF-a da razmijene SDR-ove za valutu koju drže članice MMF-a. Zanimljivo je da je nezavisni istraživač Džejms Korbet upozorio na potencijal da SDR-ovi postanu „svetska rezervna valuta” još 2013.

Pakt za budućnost jasno stavlja do znanja da će SDR zaista igrati glavnu ulogu u transformaciji međunarodnog finansijskog sistema.

„Pozdravljamo obećanja da ćemo preusmeriti više od 100 milijardi dolara SDR-a u zemlje u razvoju, istovremeno naglašavajući hitnost ispunjavanja ovih obećanja zemljama u razvoju što je pre moguće“, navodi se u nacrtu.

U nacrtu se takođe navodi da će UN pozvati nacije da „nastave da istražuju opcije za dobrovoljno preusmeravanje najmanje polovine SDR-a iz alokacije za 2021. godinu, uključujući i preko multilateralnih razvojnih banaka, uz poštovanje relevantnih zakonskih okvira i očuvanje karaktera rezervnih sredstava posebnog povlačenja Prava.”

Dalje preporuke nacrta uključuju podsticanje Međunarodnog monetarnog fonda da „istraži sve opcije za nastavak jačanja globalne finansijske sigurnosne mreže“ kako bi se pomoglo zemljama u razvoju da odgovore na „makroekonomske šokove“.

U „Akciji 55“ stoji: „Ubrzaćemo reformu međunarodne finansijske arhitekture kako bi mogla da odgovori na izazove klimatskih promena“.

Pakt ponovo pominje multilateralne razvojne banke, pozivajući ove institucije da „povećaju dostupnost i uticaj klimatskog finansiranja za zemlje u razvoju“ i podržavajući ove zemlje dok razvijaju strategije za borbu protiv klimatskih promena.

U nacrtu postoji više odeljaka u kojima se pominju ove banke i njihova potreba da „mobilišu dodatno finansiranje“ za podršku „prilagođavanju i primeni i razvoju tehnologija obnovljivih izvora i energetske efikasnosti“.

U dokumentu se više puta pominju ove „multilateralne razvojne banke“ i one će očigledno biti važan deo sistema UN 2.0. TLAV će istraživati ove institucije u budućim izveštajima.

Navedeni cilj reforme međunarodnog finansijskog sistema za finansiranje SDG-a i Agende 2030 oponaša nedavne izjave generalnog sekretara UN-a Antonija Gutereša u kojima je pozvao na „novi trenutak Breton Vudsa”, pozivajući se na zloglasni međunarodni sporazum iz 1944. kojim je uspostavljen MMF. Sastanak u Breton Vudsu takođe je usvojio pravila za upravljanje monetarnim odnosima među nezavisnim državama, uključujući i zahtev da svaka nacija garantuje konvertibilnost svojih valuta u američke dolare.

Gutereš je napomenuo da je MMF 2022. godine izdvojio 650 milijardi dolara u specijalnim pravima, pri čemu su zemlje Evropske unije dobile 160 milijardi dolara u specijalnim pravima, a afričke zemlje samo 34 milijarde dolara.

Pored toga, dokument UN o Samitu budućnosti pod nazivom „Šta bi to donelo?“ poziva na „Globalni finansijski sistem koji funkcioniše za sve“.

Ovi pozivi odražavaju slične pozive upućene tokom „Samita za novi globalni finansijski pakt“ održanog u Parizu, u Francuskoj, juna 2023. Samit, koji je predvodio francuski predsednik Emanuel Makron, poželeo je dobrodošlicu 50 šefova država, predstavnika nevladinih organizacija i organizacija civilnog društva da razgovaraju o naporima da se resetuje međunarodni finansijski sistem kao deo kontinuiranog guranja ka Agendi 2030 i ciljevima Net Zero.

Francuska vlada je navela da je cilj skupa „izgradnja novog ugovora između [globalnog] severa i juga” koji će bolje opremiti nacije da se bore protiv siromaštva i klimatskih promena. Samitu su prisustvovali američki predsednik Džo Bajden, nemački kancelar Olaf Šolc, britanski premijer Riši Sunak i brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva. Pored šefova država, samit je, između ostalih, organizovan uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, Fondacije Bila i Melinde Gejts i Rokfelerove fondacije.

Na osnovu ovih prethodnih izjava UN i nacrta Pakta za budućnost, jasno je da je resetovanje finansijskog sistema ključna komponenta njihovih planova.

Ako postoji bilo kakva šansa da sprečimo potpisivanje Pakta za budućnost, stvaranje platformi za hitne slučajeve i potencijalno proglašenje vanrednog stanja na planeti, moramo brzo da širimo vest.

„Pored toga, treba da uložimo svoju energiju u stvaranje alternativnih, paralelnih sistema koji mogu direktno da se takmiče sa tehnokratskom državom. Zbog toga pomažem u produkciji The People’s Reset: UK, „Naš samit za našu budućnost“, koji se održava u Batu, UK, vikend nakon samita UN. Tokom 3 dana ugostićemo 24 izlagača iz celog sveta sa fokusom na rešenja za stvaranje ovih preko potrebnih paralelnih sistema u oblastima zdravstva, finansija, obrazovanja, digitalne tehnologije i izgradnje zajednice. Zajedno možemo stvoriti lepši svet za koji znamo da je moguć“. – rekao je Derrick Broze, pisac za The Last American Vagabond, novinar, autor, javni govornik i aktivista.

Nulta Tačka/ActivistPost/Derrick Broze