Vreme je da ljudi konačno shvate kako se vrši KONTROLA UMA kako bi to mogli da zaustave
Verovatno ste upoznati sa terminom kontrola uma, koji označava situaciju kada neko pokušava da utiče na vaše misli, osećanja i postupke tako da mislite, osećate i radite ono što druga osoba želi.
Svet oglašavanja to koristi svakodnevno: naše razmišljanje se postepeno menja tako da verujemo u njihov iluzorni svet.
Stalno reagujemo kako bismo imali ili doživeli prijatan osećaj.
Obmanjujuće oglašavanje je loše, ali kada velike kompanije, obrazovne ustanove i medijske korporacije, u saradnji s vladama, koriste kontrolu uma protiv stanovništva, to se, po mom mišljenju, može opisati kao čisti kriminal, rekao je psiholog i advokat André Rozendaal prošle nedelje tokom veća u Horst aan de Meuse. Pogledajte video ispod.
UŽIVO! ČETVRTAK OD 20h! OSTALO NAM JE JOŠ SAMO PAR DANA! MEDIJI OVO KRIJU
„Posebno kada je cilj nametnuti nehuman političku ideologiju, zapakovati je kao reklamu i prikazati kao zvučne programe i tzv. neophodne tranzicije.“
Klimatska agenda i Agenda 2030. primeri su toga, rekao je Rozendaal. „Ovaj način razmišljanja sada je toliko uticao na ljude širom sveta da je gotovo nemoguće ili neprihvatljivo postavljati kritička pitanja.“
Kontrola uma ovde je odradila odličan posao, kaže Rozendaal.
Kako tačno ovaj uticaj funkcioniše? Uglavnom, reč je o reagovanju na emocije i postepenom isključivanju zdravog razuma, intuicije i savesti.
Funkcioniše ovako: uzmete stvarni ili izmišljeni problem – na primer, bolest, rat, terorizam, glad ili klimatske probleme. Širite strah putem medija i podstičete paniku među ljudima. Promovišete individualne i kolektivne osećaje straha, krivice, nesigurnosti, bespomoćnosti i besa. Što je više emocija, to je manje razuma. Preplavite javnost vestima 24/7 o ozbiljnosti problema, opasnostima i, naravno, mogućim rešenjima.
Ako javnost previše kritikuje, samo malo prilagodite planove. Mediji, politika, obrazovanje, nauka, pravosuđe – svi treba da učestvuju i reaguju na želju za pripadanjem. U suštini, postavlja se izbor: ili ste za ili protiv. Osoba koja se označi kao neprijatelj pokušava se ignorisati, cenzurisati, demonizovati ili čak dehumanizovati. Ako je moguće, pokušajte je procesuirati.
„Ovo se stvarno dešava. Mnogo je primera“, naglasio je Rozendaal. „To se događa u našem društvu i svetu.“
Psiholog i psihijatar Joost Meerloo je još 1956. godine napisao knjigu pod nazivom „Ispiranje mozga“. „Više je aktuelno i važno nego ikada da se stvarno pozabavimo ovim pitanjem.“
Krajnje je vreme da naučimo kako da prozremo i zaustavimo ove oblike kontrole uma, kritički propitujući sve što čujemo i ne uzimajući ništa zdravo za gotovo“, kaže Rozendaal.
Prevod videa:
„Hvala vam puno, gospodine predsedavajući, dragi učesnici,
Kao što je ranije najavljeno, danas ću se detaljnije pozabaviti temom psihološkog uticaja. Neverovatno je važno razumeti kako ovo funkcioniše. Neznanje o tome može čak dovesti do zlostavljanja, a u najgorem slučaju i do zločina protiv čovečnosti. Naša prošlost i sadašnjost nam to pokazuju.
Suština psihološkog uticaja je zapravo vrlo jednostavna i naziva se ‘kontrola uma’. Druga osoba pokušava da utiče na vaše misli, osećanja i postupke kako biste mislili, osećali i radili ono što ona želi. Svet oglašavanja to koristi svakodnevno. Polako se našim umovima manipuliše da veruju u njihov ‘svet iluzija’.
Stalno nam pokušavaju prodati osećaj ‘dobrog blagostanja’. I funkcioniše jer svi žele ‘osećati se dobro’. Niko tada nema želju da zaista dalje razmišlja. Međutim, sve više ljudi svakim danom postaje nesrećno, što ironično predstavlja veliki posao.
Obmanjujuće oglašavanje je ozbiljno samo po sebi, ali kada se kontrola uma koristi protiv stanovništva od strane velikih korporacija, obrazovnih institucija, medijskih kuća u saradnji s vladama, onda to smatram čistim kriminalom. Posebno kada je cilj prodati nehuman političku ideologiju upakovanu u privlačne agende i tzv. neophodne tranzicije.
Klimatska agenda i Agenda 2030. primeri su te ideologije, koja je toliko uticala na razmišljanje ljudi da se gotovo nikakva kritička pitanja više ne postavljaju. U tom smislu, kontrola uma je odradila briljantan posao. Svako ko remeti ili dovodi u pitanje osećaj sigurnosti u vezi sa ovim planovima smatra se neugodnim.
Jer niko ne želi izgubiti osećaj sigurnosti. A to se ovde primećuje. Čim se postave suštinska kritička pitanja, onaj ko ih postavlja odmah se, svesno ili nesvesno, percipira kao neprijatan. Ili kao neko ko bi mogao prekinuti ‘čaroliju’. To znači, neko ko bi mogao uništiti iluziju.
Naše društvo se sve više deli, podstiče se mržnja i netolerancija, tako da se međusobno ne vode potrebni temeljni razgovori. Ljudi žele da vrate osećaj sigurnosti i ne žele da im se to remeti. Ali, kako funkcioniše psihološka manipulacija?
U osnovi, reč je o pokretanju emocija dok polako isključujete zdrav razum, intuiciju i savest. Ne ulazeći u sve detalje, funkcioniše ovako: stvorite stvarni ili izmišljeni problem. Pomislite na bolest, rat, teror, glad ili klimatske promene.
Širite strah putem medija. Posebno planirate da ljude dovedete u stanje panike. Promovišete osećaje straha, krivice, nesigurnosti, bespomoćnosti i besa. Što je više emocija, to se manje koristi razum. Takođe, neprestano obasipate javnost vestima o ozbiljnosti problema, opasnostima i mogućim rešenjima.
Koristite analitiku podataka kako biste procenili javno mnjenje i pratili šta ljudi žele da čuju i šta su spremni da prihvate. Ako postoji previše otpora javnosti, prilagodite planove. Ali naravno, kurs će ostati isti, jer je to pravac u kojem ionako želimo da idemo, zar ne?
Zato neka bude veliko. Mediji, politika, obrazovanje, nauka, pravosuđe. Idealno je da svi žele dobrovoljno učestvovati, ali nesvesna saradnja je takođe dobra. Na kraju, dolazite sa rešenjima koja predstavljate u vidu agendi, političkih planova, mera, zakona i propisa.
Obećajte sigurnost, zdravlje, zaštitu i slobodu. Ljudi iz toga dobijaju dobar osećaj i niko se s tim ne može osporiti. Tada očekujete da se svi slože. Pokrenite osećaj ‘želje za pripadanjem’, što ljudi prirodno žele. Na kraju, olakšajte izbor: ili ste za ili protiv.
A one koji se smatraju ‘protiv’, jer su kritični, pokušavate ignorisati, cenzurisati, demonizovati ili čak dehumanizovati. Ako možete, procesuirajte ih. Ovo se zaista dešava. Ima mnogo primera.
Naravno, bez kritičkih glasova, niko više ne misli samostalno. Zato se čini da se svi slažu u svemu, i niko se ne usuđuje da postavi kritičko pitanje ili iznese drugačije mišljenje. Dobar je i divan osećaj, zar ne?
Dragi gosti, međutim, ovo nije teoretska priča. To se upravo dešava u našem društvu i svetu. Ali, da li i vi to primećujete?
Gospodine predsedavajući, završiću ovde. Joost Meerloo, holandski psiholog i psihijatar, napisao je knjigu 1956. godine pod nazivom „Silovanje uma“. Ovo je sada relevantnije nego ikad i važno je da se time bavimo.
Vreme je da naučimo da prepoznamo ove oblike kontrole uma i pokušamo ih zaustaviti.
Kako? Preuzimanjem odgovornosti i suočavanjem sa psihološkom manipulacijom. Budite hrabri i usudite se da kažete ‘ne’. Postavljanjem kritičkih pitanja o svemu što nam se govori. Ne uzimajte ništa zdravo za gotovo. Ali takođe imajte na umu da ljudi koji vas upozoravaju možda ne znače loše.
Zato vas molim, koristite svoj kritički um i srce. Uvek čitajte između redova. Istražujte. Posebno ako se s nekim slažete ili ne slažete, nastavite da istražujete. Drugi možda ima pravo. U svakom slučaju, budite otvoreni prema sebi i drugima. To je dobro za sve nas i vodiće ka istinski zdravom društvu.
Hvala vam na pažnji i vidimo se sledeći put.“
Hvala vam puno, g. Rozendaal. Pogledajmo da li vaš govor pokreće pitanja. Ne, ne vidim nijedno.
