Patriotske organizacije jačaju širom Evrope
Mađarska je podigla ogradu i ne dozvoljava migrantima da nekontrolisano uđu u Evropu. Mađarska štiti Nemačku i Austriju od daljeg haosa. Dakle, šta konglomerat političara u Briselu radi kao odgovor? Obavezuje Mađarsku da plati ogromnu kaznu. Ove prethodne rečenice izrekao je austrijski političar i komentator Gerald Grosz u izjavi, ali one opisuju loše postupanje EU prema problemu ilegalne imigracije tako jezgrovito i tačno da bi ih svaki zdravi patriota mogao izgovoriti. Danas je situacija postala toliko bolja da se sve više ljudi usuđuje da javno zauzme svoj stav, slažući se sa mađarskim stavom širom Evrope.
Nije slučajno što je Slobodarska partija Austrije (FPO) odnela istorijsku pobedu u nedelju na izborima čija je centralna tema bila ilegalna migracija. Naš komšija je video da se u velikim gradovima razvijaju nepodnošljivi uslovi, na primer, više od polovine učenika u bečkim školama ne zna nemački jezik. Ko god da formira vladu mora iz korena da promeni dosadašnju migrantsku politiku, inače mogu izbiti ozbiljni društveni sukobi čije su posledice nesagledive.
Slična situacija je i u nekoliko zemalja članica EU.
U Češkoj, stranka Andreja Babiša, ANO, pobedila je na izborima za Senat ubedljivo. Iako njihovo jačanje ne donosi trenutnu promenu u češkoj migrantskoj politici, to je ipak veoma važan razvoj.
Nije slučajno što je Viktor Orban svoju čestitku zaključio rečima: „U Briselu mogu da drhte, dolaze Patriote“.
U Nemačkoj je napredovanje Alternative za Nemačku (AfD) na državnim izborima dovelo do toga da je vlada u strahu zatvorila granice. Odluka o zatvaranju granica, koju mnogi smatraju lažnom, više je bila da se uništi šengenski sistem, što je bilo jedno od dostignuća koje je ipak sačuvalo nešto od unije. Ovaj potez nije ni uspeo, s tim da se broj ilegalnih imigranata koji su preplavili Nemačku nije smanjio, kao ni problemi koje su oni izazvali.
Prošlog vikenda devet osoba je poginulo, a skoro 50 je nestalo nedaleko od Kanarskih ostrva kada se prevrnuo čamac sa ilegalnim migrantima. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Španije, u Evropu je poslednjih decenija stiglo 200.000 ljudi preko Kanarskih ostrva, a prema podacima organizacije za ljudska prava, na ovoj ruti se već udavilo skoro 5.000 ljudi. Dakle, čak je i levičarski španski premijer bio primoran da preduzme mere da zaustavi plimu.
Stopa nataliteta u Kanadi pala na rekordno nizak nivo https://t.co/gKqNeIj8Wo
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 2, 2024
Holandija je dala najhrabriji odgovor na izazov migracije kada je desničarska vlada, koja je konačno formirana nakon dugog natezanja, odmah zatražila da bude izuzeta iz okvira migracionog pakta. Tačno je da je Evropska komisija na čelu sa Ursulom fon der Lajen odmah odbila ovaj zahtev, ali slučaj i dalje ističe da pakt nije dobar ni za šta, jer nije bitno koji pseudonim smisle za distribuciju prema kvotama, suština je ista. Ove mere takođe ne rešavaju ni problem onih koji su već u sindikatu, a svakako ne stoji na putu onima koji žele da uđu.
U svakom slučaju, po uzoru na Holandiju, i Mađarska će tražiti da bude izuzeta iz okvira pakta, kao što neće platiti strašnu kaznu koja joj je izrečena jer ispunjava svoju dužnost i štiti južnu granicu, tj. takođe spoljnu granicu Evropske unije. Svi ovi primeri dokazuju da se evropskim građanima polako ali sigurno otvaraju oči, što bi u budućnosti moglo doneti revolucionarne promene u migrantskoj politici. Dakle, ne škodi pripremiti se za ove promene, jer ne možemo dozvoliti da globalistički idioti to još jednom zeznu.
Najbolje je odstupiti i učiniti ono što svi donosioci odluka tada nisu uspeli. Mora se praviti razlika između izbeglica, legalnih ekonomskih imigranata i pograničnih kriminalaca. Rat koji besni u našem komšiluku pokazao nam je ko su prave izbeglice. Pomaganje nesrećnim ljudima koji su svojim malim motorima krenuli da pobegnu od borbi, prirodno je u prvoj bezbednoj zemlji — čak i ako su u početku prtljažnici nekih luksuznih terenaca sa ukrajinskim tablicama bili obloženi sa milionima evra i ako većina ne ostane u prvim zemljama EU u koje uđe, već odmah pređe u zemlje sa višim životnim standardom. Međutim, oni koji beže od ratnih strahota ne biraju, ne sumnjaju, već pomažu koliko mogu sa onim što imaju.
Ovaj osećaj ljubaznosti zloupotrebljavali su i oni prekršioci granice koji su se, jedan po jedan, na početku invazije izjašnjavali kao Sirijci, jer su u to vreme još uvek trajale borbe u Siriji, a preko toga je bangladeški ili tuniski skitnica mogao da se proda kao izbeglica.
Zbog toga su trgovci ljudima i branitelji ljudskih prava koji su pali na svoj nivo preporučili da usput bace svoje lične isprave, jer će, postajući neidentifikovani, uvek moći da lažu vlasti o starosti i zemlji iz koje su poreklom. Hajde smelo da kažemo da ko god ovako stigne nije izbeglica, već kriminalac koji krši ulaz u zemlju.
Naravno, postoji verzija migracije koja koristi i imigrantu i zemlji prijema. Oni koji nisu srećni u svojoj zemlji i žele da započnu novi život negde drugde, na zvanična ulazna mesta stižu sa papirima. On ili ona obaveštava odgovarajuću kancelariju o svojoj nameri, preuzima posao, uči službeni jezik zemlje domaćina, prihvata primat kulture zemlje domaćina i pridržava se zakona i propisa. U zamenu za bolje uslove i više mogućnosti, obogaćuje zemlju domaćina. To je obostrano koristan posao.
Ovde je takođe važno napomenuti da zemlja prijema uvek odlučuje kome će dozvoliti ulazak u svoju zemlju, kakvu vrstu imigrantskog stanovništva smatra podesnim i koje uslove nameće zarad zajedničkog života i efikasnosti integracije.
Jasno je da niko od pripadnika mase koji primaju pomoć iz više mesta pod pseudonimima, koji ne govore jezik, koji ne žele da rade, koji žive po šerijatskom zakonu i koji propagiraju kalifat, nisu ekonomski imigranti u ovom smislu. Stigli su kao granični kriminalci i trenutno su paraziti, ali je moguće i da će jednog dana postati realnost teorija zavere da su predstraže invazione vojske stigle u Evropu na ovaj način.
Ambiciozni intelektualci i naučnici su u više navrata ukazivali na činjenicu da klimatske promene i populacijska eksplozija u Africi mogu naterati milione ljudi da u bliskoj budućnosti napuste svoju domovinu u potrazi za novim, pogodnijim mestom stanovanja. Ideja o svetu bez granica rođena je kao odgovor na ovaj izazov, gde svako ima osnovno ljudsko pravo da se kreće gde god želi. Ovaj veštački svet je ono što bogataši imperije privatnog novca žele da nam nametnu, koje ne interesuje ništa drugo osim maksimizacije profita.
Ne zaboravimo da ilegalni imigranti kupuju njihove proizvode i koriste njihove usluge od pomoći koju dobiju.
Razorene nacionalne države će se zaduživati kod svojih banaka ako žele da imaju jake provincije za Sjedinjene Evropske Države. Ovo je sve dobro osmišljeno.
Međutim, moramo znati da postoji još jedan odgovor na pomenuti izazov. Ono što je mađarska vlada formulisala, na primer, jeste da problem ne treba donositi ovde, već rešenje treba doneti tamo gde je problem nastao. Neophodno je obezbediti da mase ne odlaze u nadi za boljim životom, jer im se i tamo može pomoći da učine sve da poboljšaju uslove života.
Prvi korak za to mora biti zaštita spoljnih granica Evrope. Nema suverene države bez granica. Bez suvereniteta nema nezavisne politike. Nema zajednice bez samoopredeljenja. Postoji samo potrošačka gomila. Tako je ilegalna migracija postala najokrutnije oružje u rukama globalista koji žele da eliminišu nacionalne države. I tako je Mađarska, čuvajući svoj suverenitet, postala avangarda patriota koji se bore protiv njih.
