Bil Gejts: Novinari imaju „moralnu obavezu“ da „lažu“ o klimatskim promenama

Bil Gejts kaže da novinari mejnstrim medija imaju „moralnu obavezu“ da „lažu“ javnost o opasnostima klimatskih promena.

U članku objavljenom u časopisu Columbia Journalism Review (CJR), Kajl Pope, suosnivač Covering Climate Now (CCN), zatražio je povratne informacije o projektu koji je nastao u okviru projekta Covering Climate Now koji finansira Gejts.

Justthenews.com izveštava: Projekat se zove „Klimatski plan za medijsku transformaciju“, koji ohrabruje novinare da unesu klimatske promene u svaku priču i da gledaju na glasove industrije fosilnih goriva kao neiskrene. CCN takođe otvoreno promoviše ideju da novinari ne treba da budu objektivni kada izveštavaju o klimi i energiji.

Validacija

U poglavlju o „Nacrtu“ pod nazivom „Pokret je priča“, Dženifer Oldam, novinarka iz Denvera, podstiče novinare da se „povežu sa liderima društvenih promena“ i da im pruži „potvrđivanje“ kao sredstvo da im pomogne da unaprede stvar.

„Ovo ne znači da se slažete sa stavovima aktivista, već da ponovite njihove brige i ciljeve kako biste bili sigurni da ih ispravno razumete. Kada precizno opišete viziju pokreta za promenu iznutra, to može izgraditi solidarnost sa konzumentima medija i inspirisati ih na akciju“, piše Oldham.

Kada je reč o drugim perspektivama o ovim pitanjima, ton je potpuno drugačiji. U poglavlju „Mitovi i dezinformacije“, novinarka o životnoj sredini Ejmi Vestervelt ponavlja narativ „Exxon Knew“, tvrdeći da su istraživači Exxona bili svesni klimatskih promena pre nekoliko decenija i radili na tome da sakriju ove informacije od javnosti.

„Novinarstvo o odgovornosti se često kritikuje kao više fokusirano na probleme nego na rešenja, ali videli smo da industrija fosilnih goriva koristi PR tokom svoje istorije kako bi izbegla regulaciju i gurnula društvo ka tehnologijama namenjenim samo proširenju bušenja nafte i gasa“, piše Vestervelt.

Industrija obnovljivih izvora takođe ima lobiste, koji nastoje da izbegnu regulaciju i gurnu društvo ka njihovim tehnologijama, što Vestervelt ne pominje.

Kako fizičarka Sabine Hossenfelder objašnjava u postu na X, kampanja „Exxon Knew“ zasnovana je na mitu da su naftne kompanije imale neka posebna, apsolutna znanja o uticaju emisije ugljen-dioksida na klimu. U stvari, nisu imali više sigurnosti od bilo koga drugog, napisala je Hosenfelder – uz napomenu da ona nije ljubitelj industrije fosilnih goriva – i debate nisu imale za cilj da obmanu. Oni su bili deo šire debate među istraživačima koji su se bavili ovim pitanjem.

„Ponavljam: DOKAZA NIJE BILO. NIKO NIJE IMAO NIKAKVE DOKAZE. Ni naučnici u akademskim krugovima ni oni u industriji fosilnih goriva. Niko nije mogao znati 1960-ih, 1970-ih, 1980-ih da su modeli ispravni“, napisao je Hossenfelder.

Ništa više neće biti isto, počelo je globalno ludilo! Dr Semir Osmanagić u novoj epizodi podkasta Mario Zna (UŽIVO) https://t.co/oYyRUtWOQD

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 6, 2024

Ron Bredli, osnivač i izvršni direktor Instituta za energetska istraživanja, ima višedelnu seriju koja se bavi opsežnim pobijanjem tvrdnji „Exxon Knew”. Nigde se u Versterveltovom članku ne pominje da neko osporava tvrdnje.

„Novinarstvo za rešenja“

U poglavlju pod nazivom „Izvan fosilnih goriva“, novinarka iz Portorika Omaia Sosa Pascual piše „Klimatska katastrofa može početi sa fosilnim gorivima, ali obično stiže u naše zajednice u obliku bolesti, ekstremnog siromaštva, traume, gladi, ekonomske recesije, raseljavanja, migracija i smrti.”

Ova izjava nema činjeničnu osnovu. Ne postoji takva stvar kao što je „niskoenergetska bogata nacija“. Širom sveta, potrošnja fosilnih goriva u snažnoj je korelaciji sa višim životnim standardom, a viši životni standardi u snažnoj korelaciji sa boljim zdravstvenim ishodima, produženim životom i nižim stopama neuhranjenosti.

Saradnica za energetiku Instituta Heartland, Linnea Lueken, rekla je za Just the News da način na koji plan govori o „klimatskoj pravdi“ i fosilnim gorivima kao inherentno destruktivnim ignoriše da je energija vitalna za zaštitu ljudi od prirodnih katastrofa. Zemlje sa većim stopama korišćenja fosilnih goriva takođe imaju bolju infrastrukturu, pa su stoga mnogo otpornije na prirodne katastrofe, bez obzira na to da li im globalno zagrevanje doprinosi ili ne.

„Kada udari ekstremno vreme, a to će se desiti, oni neće moći da izdrže udar kao što će to moći da izdrži nacija prvog sveta“, rekla je Lueken.

Uprkos otvorenim porukama protiv fosilnih goriva u „Nacrtu“, Ambika Samarthia-Howard, glavni direktor za inovacije u Solutions Journalism Network, rekla je za Just the News da organizacija ne promoviše nikakav poseban odgovor na problem.

„Novinarstvo o rešenjima, kako ga mi učimo, ne zalaže se za nikakva posebna rešenja problema – u ovom slučaju, klimatskih promena“, rekla je Ambika Samartija-Hauard, glavni direktor za inovacije za Just the News.

Obostrano

Rešenja imaju širok spektar pitanja, uključujući demokratiju i zdravlje, a na svojoj veb stranici ima etičku izjavu kojom potvrđuje svoju nezavisnost od svojih finansijera. CCN je u potpunosti fokusiran na izveštavanje o klimi i energiji i nema etičke izjave.

Lueken ima seriju video zapisa na YouTube kanalu Instituta Heartland koji osporava različite tvrdnje klimatskih alarmista o trendovima u ekstremnim vremenskim prilikama, demonstrirajući mnoge medijske narative o kraju snega, smrti uzrokovanim temperaturom, sušama, porastu nivoa mora i uraganima. To je puno preterivanja i dezinformacija.

CCN izričito obeshrabruje predstavljanje perspektiva koje bi se složile sa njom. Prema CCN-u, novinari imaju „moralnu obavezu“ da se zalažu za klimatsku agendu.

Covering Climate Now ima veliki uticaj na novinare koji pokrivaju ova pitanja. Finansiraju ga organizacije za borbu protiv fosilnih goriva, uključujući Actions@EBMF i Park Foundation, i može se pohvaliti partnerstvom sa preko 500 medijskih organizacija koje dopiru do 2 milijarde ljudi širom sveta.

U avgustu je ova organizacija napala uredništvo The Washington Post-a zbog tvrdnje da rešavanje klimatskih promena možda neće zavisiti samo od ishoda ovogodišnjih predsedničkih izbora.

Uvodnik kritikuje neke od pristupa Bajden-Haris administracije da podrži zelenu energiju, dok u celini hvali administraciju za njene napore. Ističe se da su ekološki aktivisti bili glavni protivnici dalekovoda i geotermalnih projekata, dok su istovremeno blokirali reformu dozvola koja bi omogućila ubrzanje projekata.

„Ali ako Sjedinjene Države žele da se dekarbonizuju, gospođa Haris bi morala da udvostruči potencijal IRA-e [Zakon o smanjenju inflacije] — čak i ako to znači da uznemiri mnoge ekologe“, zaključuje se u uvodniku.

Ovo relativno blago ispitivanje političkih komplikacija energetske tranzicije bilo je previše za CCN. U članku pod naslovom „Klimatska politika obostrano“, CCN tvrdi da je objektivno novinarstvo ozbiljan problem jer postoji samo jedan skup činjenica koje treba uzeti u obzir.

„Iako je usvojen u ime ravnoteže, obostrani je na kraju doveo javnost u zabludu dajući prednost izgledu nepristrasnosti u odnosu na tačnu prezentaciju činjenica“, tvrdi tim CCN-a.

Članak takođe osuđuje uredništvo Posta zbog citiranja studije Instituta Breakthrough, jer organizacija nije neprijateljski raspoložena prema fosilnim gorivima. Članak zatim govori hiljadama novinara koji pokrivaju energiju i klimu u partnerskim kućama CCN-a da je, u toliko mnogo reči, podrška kandidaturi potpredsednice Kamale Haris ono što novinari treba da rade.

„Ali planeta je u plamenu. Jedan kandidat želi da dolije ulje na vatru. Drugi želi da ugasi taj plamen. Jasno stavljanje te razlike nije ni stranačko ni zagovaranje. To je novinarstvo“, piše CCN.

„Besramna propaganda“

Just the News je došao do CCN-a i CJR-a, sa pitanjima o etici govorenja novinarima da napuste sve pojmove objektivnosti u pokrivanju klime i energije, uključujući priče o politici i izborima. Nijedna organizacija nije odgovorila.

Lueken je rekla da je predstavljanje perspektiva koje su suprotne onima koje CCN promoviše – i koje su veliki deo medijskog spina – teško. Pored nemilosrdnosti njihove taktike, rekla je, one su sveprisutne.

„To je samo besramna propaganda. Čak se i ne pretvaraju da nisu aktivni propagandisti i guraju narative, što je istovremeno osvežavajuće, jer je iskreno, ali i pomalo zabrinjavajuće“, rekla je Luken.

Ona je rekla da činjenica da su tako drski sugeriše da su postali veoma uvereni da neće biti posledica, finansijskih ili drugih, ako su rekli novinarima da fanatično šire poruku protiv fosilnih goriva. „Oni su nekako pijani od moći“, rekla je.

Samartia-Howard iz kompanije Solutions rekla je da njihov pristup, koji ne promoviše jedno rešenje u odnosu na drugo, podrazumeva izveštavanje o tome kako pristup funkcioniše, dokaze da ima uticaja ili ne, naučene lekcije i ograničenja i upozorenja pristupa. Ona je rekla da to proizvodi efikasnije novinarstvo.

„U stvari, postoje istraživanja koja pokazuju da su ljudi širom političkog spektra gladni vesti koje ne pokrivaju samo probleme već i potencijalne načine za rešavanje problema. Ovo možete videti iz More In Common, Smith Geiger-a i ankete u Filadelfiji koja je pokazala da konzervativni stanovnici najverovatnije žele ovakvu vrstu vesti“, rekla je Samartja-Hauard.

Ona je rekla da finansijeri organizacije — koji uključuju grupe za borbu protiv fosilnih goriva kao što su Fondacija Rokfeler, Fondacija Čan Zakerberg i Fondacija Bila i Melinde Gejts — imaju „potpunu zabranu uređivačkog doprinosa, nadzora ili kontrole nad radom koji se odvija, nešto izričito jasno stavljamo do znanja.”

„I to čini medveđu uslugu publici, čiji veliki delovi žude za vestima koje ne izazivaju strah i gnev, već ih duboko informišu o tome šta se dešava na terenu kako bi se rešili zajednički problemi, uz zadržavanje kritičkog pogleda“, rekla je Samartja-Hauard.

Nulta Tačka/TPV