Ovo ne mogu da ospore! GLAVNA STUDIJA potvrđuje da sunčev svetlost i oblaci utiču na KLIMU ZEMLJI ne „emisije ugljenika“

Velika nova studija je potvrdila da globalnu temperaturu i klimu na Zemlji prirodno pokreću sunčeva svetlost i oblaci, a ne takozvane „emisije ugljenika“.

Vest dolazi dok vladini zvaničnici, neizabrane globalističke birokrate i njihovi saveznici u korporativnim medijima nastavljaju da promovišu narativ da ljudska aktivnost izaziva „klimatske promene“.

Kopernikus Evropske komisije objavio je avgustovski izveštaj u kojem je utvrđeno da je globalna prosečna temperatura dostigla rekordne vrednosti u poslednjih 12 meseci.

U izveštaju se navodi povećanje od 1,51 stepen Celzijusa u odnosu na predindustrijske nivoe.

UŽIVO! UTORAK OD 20h! STEFAN GAJIĆ U PODKASTU MARIO ZNA

Slično, Roj Spenser i Džon Kristi sa Univerziteta Alabama Hantsvil su koristili satelitske podatke da bi utvrdili da je prosečna temperatura u avgustu bila 0,88 stepeni Celzijusa viša od 30-godišnjeg proseka od 1991-2020.

Sekretar za zdravstvo i ljudske usluge Bajden-Harisadministracije Ksavijer Besera iskoristio je izveštaj da promoviše zelenu agendu savezne vlade.

„Ekstremna vrućina nije samo ekološka kriza, to je ozbiljna pretnja našem javnom zdravlju — a zajednice širom zemlje se bore da odgovore“, rekao je Beserra u saopštenju za javnost.

„Ono sa čime se danas suočavamo nije ono što smo doživljavali pre 30 ili 40 godina.

„Ovo je drugačiji svet u kome se nalazimo.“

Predsednik Džo Bajden je 14. avgusta objavio Nacionalnu toplotnu strategiju za 2024–2030.

Izveštaj ispunjava obećanje dato u julu da će se preduzeti dodatne mere za rešavanje porasta temperatura.

Međuvladin panel Ujedinjenih nacija za klimatske promene (IPCC) navodi da su promene temperatura na Zemlji prvenstveno uzrokovane povećanjem ugljen-dioksida (CO2), gasa staklene bašte, izazvanim ljudskim faktorom.

U saopštenju za javnost, Panmao Zhai, kineski klimatolog i kopredsedavajući Radne grupe I IPCC-a, izjavio je:

„Stabilizacija klime će zahtevati snažno, brzo i trajno smanjenje emisija gasova staklene bašte i dostizanje neto nulte emisije CO2.

„Ograničavanje drugih gasova staklene bašte i zagađivača vazduha, posebno metana, moglo bi imati koristi i za zdravlje i za klimu.

Ned Nikolov, naučnik fizike i istraživač sa Univerziteta Kolorado State, rekao je za Epoch Times da IPCC nije tačan u pogledu CO2.

„Teorija staklene bašte tvrdi da je sastav atmosfere važan“, rekao je Nikolov.

„Oni tvrde da mala povećanja ugljen-dioksida u atmosferi izazivaju globalno zagrevanje i da moramo prestati sa sagorevanjem fosilnih goriva da bismo izbegli opasne klimatske promene.

„To je potpuno pogrešno.“

Dana 20. avgusta, Nikolov i Karl Zeller, penzionisani meteorolog US Forest Service, objavili su svoju studiju koja je otkrila da nedavno zagrevanje nije rezultat povećanja CO2.

Umesto toga, nakon analize satelitskih podataka, dva istraživača su zaključila da se Zemlja zagrejala jer je apsorbovala više sunčeve svetlosti zbog smanjene globalne oblačnosti.

Prema Nacionalnoj upravi za aeronautiku i svemir ( NASA ), Zemljina atmosfera neprestano radi na balansiranju „energetskog budžeta“ planete – količine energije koja ulazi i izlazi iz nje.

Nakon što Sunčevo kratkotalasno zračenje – sunčev sjaj – stigne do Zemlje, energija se vraća u svemir kao toplotno zračenje.

Ako je ova ravnoteža poremećena, a više sunčeve svetlosti se apsorbuje ili ne izlazi dovoljno toplote u svemir, temperatura Zemlje će porasti.

Neravnoteža u energetskom budžetu poznata je kao zračenje, pri čemu je dolazno zračenje kratkotalasno, a izlazno zračenje dugotalasno (ili toplotno).

Pored toga, Zemljin albedo, deo sunčeve svetlosti koja se reflektuje nazad u svemir, utiče na količinu radijacije koja stiže do površine.

U svom Šestom izveštaju o proceni , IPCC navodi da je, zbog povećane koncentracije CO2 u atmosferi izazvane ljudskim emisijama gasova staklene bašte, energetski budžet Zemlje van ravnoteže – više toplotne energije je zarobljeno, što dovodi do povišenih temperatura i toplijih okeana.

U vezi sa Zemljinim albedom takođe se napominje da je između 1950. i 1980. postojao „dokazi o širokom opadanju površinskog sunčevog zračenja (ili zatamnjivanja)“, nakon čega je usledio „delimičan oporavak (posvetljenje) na mnogim mestima posmatranja nakon toga“.

Što se tiče uzroka, IPCC navodi : „Smatra se da su višedecenijske varijacije u antropogenim emisijama aerosola (uzrokovanih ljudima) glavni faktor (srednja pouzdanost), ali je varijabilnost oblačnosti u više decenija takođe mogla da igra ulogu.

Pored toga, IPCC je rekao da neke studije pokazuju da „oblačnost“ može da igra ulogu u „zatamnjivanju“ i „svetljenju“.

Međutim, još uvek se raspravlja o doprinosu aerosola i oblaka zatamnjivanju i osvetljavanju, a „poreklo ovih trendova nije u potpunosti shvaćeno“.

Tu, prema rečima Nikolova, dolazi u obzir njegova studija.

NASA-in veb-sajt Oblaci i Zemljin energetski sistem zračenja ( CERES ) navodi:

„ Klima kontroliše količina sunčeve svetlosti koju apsorbuje Zemlja i količina infracrvene energije koja se emituje u svemir.

„Ove količine – zajedno sa njihovim razlikama – definišu budžet za zračenje Zemlje.“

Od marta 2000. godine, tim NASA-e prikuplja satelitske podatke kako bi ispitao razmenu energije između Zemlje i svemira.

Koristeći ta merenja i „novi model klimatske osetljivosti izveden iz nezavisnih NASA planetarnih podataka“, Nikolov i Zeler su procenili kako je opadajući albedo Zemlje uticao na globalnu temperaturu tokom 21. veka.

„CO2 je nevidljivi gas u tragovima koji ne ometa sunčevu svetlost“, rekao je Nikolov.

„Veruje se da hvata toplotno zračenje koje dolazi sa površine, ali to je pogrešno shvatanje jer su apsorpcija dugotalasnog zračenja CO2 i zadržavanje toplote potpuno različiti fizički procesi.

„Prema 2. zakonu termodinamike, hvatanje toplote je nemoguće u otvorenom sistemu kao što je atmosfera.

On je dodao da iako je vodena para takođe gas staklene bašte, postaje vidljiva kada se kondenzuje i formira oblake.

I pošto oblaci „reflektuju sunčevo zračenje nazad u svemir“, njihov uticaj na klimu je „merljiv i značajan“.

„Formiranje oblaka je delimično kontrolisano kosmičkim silama“, dodao je Nikolov.

„Kada se oblaci smanjuju, planetarni albedo opada i više radijacije dospeva na površinu, izazivajući toplije temperature.

„U našem radu pokazujemo, koristeći najbolja dostupna zapažanja sa platforme [Clouds and the Earth’s Radiant Energi Sistem], da je zagrevanje u poslednje 24 godine u potpunosti uzrokovano uočenim smanjenjem Zemljinog albeda, a ne povećanjem gasova staklene bašte. koncentracije kao što tvrdi IPCC.”

Slika 1. Mesečne radijativne anomalije izvedene iz skupa podataka CERES EBAF 4.2: (a) Zemljin globalni albedo izračunat deljenjem reflektovane kratkotalasne anomalije celog neba sa globalno prosečnim upadnim sunčevim fluksom na TOA (tj. globalnom insolacijom) i množenjem rezultujući razlomak od 100 za pretvaranje u procenat; (b) Zemljin apsorbovani sunčev fluks izračunat množenjem CERES reflektovane kratkotalasne anomalije celog neba sa −1 na osnovu činjenice da je apsorpcija zračenja suprotna (i komplementarna) refleksiji.

Slika 7. Poređenje između uočenih GSAT anomalija i promena u apsorbovanom sunčevom fluksu Zemlje koje je prijavio CERES. Dve serije podataka, koje predstavljaju 13-mesečna srednja vrednost, u velikoj su korelaciji sa apsorbovanim SV fluksom, objašnjavajući 78% GSAT varijacije (R2 = 0,78). Takođe, GSAT zaostaje za apsorbovanim kratkotalasnim zračenjem između 0 i 9 meseci, što ukazuje da se GSAT kontroliše promenama u apsorpciji sunčeve svetlosti.

Nikolov je rekao da je, u teoriji staklene bašte, sastav atmosfere „veoma važan” za globalnu površinsku temperaturu planete.

Primenom dimenzionalne analize na NASA-ine podatke koji opisuju okruženja različitih planeta i meseci u Sunčevom sistemu—uključujući Zemlju—Nikolov i Zeller su otkrili novi univerzalni odnos između planetarnih tela.

Ovo je otkrilo da atmosfera zagreva površinu ne kroz dugotalasno zračenje koje emituju gasovi staklene bašte, već kroz ukupni pritisak – adijabatski, bez gubitka ili dobijanja toplote – i da sastav atmosfere nema uticaja na globalnu temperaturu.

„Adijabatsko zagrevanje (aka grejanje kompresijom) je dobro poznat termodinamički proces. Ovo revolucionarno otkriće o fizičkoj prirodi atmosferskog toplotnog efekta (trenutno poznatog kao efekat staklene bašte) objavljeno je u [našoj] recenziranoj literaturi 2017. godine“, rekao je Nikolov.

„Zbog toga kada ustanete u visini, postaje hladnije – bilo u planinama ili kada letite avionom – jer pritisak opada sa visinom.

On je uporedio površinsku temperaturu Meseca, kako je izmerila NASA, u poređenju sa globalnom temperaturom Zemlje da bi procenio toplotni efekat atmosfere.

„Podaci pokazuju da je Mesec savršen, bezvazdušni ekvivalent Zemlji jer kruži oko Sunca na istoj udaljenosti kao i Zemlja, ali nema atmosferu“, objasnio je Nikolov.

„Dakle, temperaturna razlika između Zemlje i Meseca nam daje neto toplotni efekat Zemljine atmosfere.“

Nikolov je otkrio da je Mesec u proseku hladniji za oko 88 stepeni Kelvina od Zemlje.

To je značajno, rekao je.

„Trenutno, teorija staklenika tvrdi da bi bez atmosfere Zemlja bila samo oko 33 stepena hladnija nego što je sada. Neke procene govore čak i samo 18 stepeni hladnije“, rekao je Nikolov.

„Dakle, sadašnja teorija grubo potcenjuje stvarni toplotni efekat naše atmosfere.

„Međutim, ovo termalno poboljšanje od 88 stepeni je posledica ukupnog pritiska.

„I to je jedna od fundamentalnih razlika između teorije staklene bašte i našeg novog klimatskog koncepta.“

Analizom Zemljine energetske neravnoteže (EEI), „izračunate kao razlika između apsorbovanog kratkotalasnog i izlaznog dugotalasnog zračenja na vrhu atmosfere“, Nikolov i Zeler su otkrili da ga je naučna zajednica pogrešno protumačila.

„EEI nije uzrokovan ‘zahvaćanjem toplote’ koje je rezultat povećanja atmosferskih gasova staklene bašte kako se trenutno tvrdi, već ‘proističe iz adijabatskog rasipanja toplotne energije u uzlaznim vazdušnim parcelama u troposferi usled pada atmosferskog pritiska sa visinom'“, rekao je Nikolov. .

Konkretno, koristeći matematiku, Nikolov i Zeller su pokazali da je EEI „očigledan fenomen” a ne „stvarna neravnoteža”, za koju su rekli da nužno ne podrazumeva dugotrajno skladištenje toplote u sistemu Zemlje povećanjem gasova staklene bašte i „zagrevanje u zemlji”. gasovoda“, kako se tvrdi u najnovijem Izveštaju IPCC-a.

Nikolov je rekao da bi smanjena oblačnost na Zemlji mogla imati nekoliko uzroka, uključujući galaktičke kosmičke zrake, solarni vetar i interakcije između magnetnih polja Sunca i Zemlje.

„Imamo hipoteze o tome šta podstiče promene oblačnosti, ali nemamo tačan mehanizam ili konačnu teoriju“, rekao je Nikolov.

„Zbog toga još uvek ne možemo to matematički opisati u modelu za predviđanje. ”

Pozvao je na „interdisciplinarno istraživanje velikih razmera fizičkih mehanizama koji kontrolišu Zemljin albedo i fiziku oblaka“, jer su oni „pravi pokretači klime na višedecenijskim vremenskim skalama“.

„Sadašnja nauka o klimi priznaje da se oblaci smanjuju, a Zemljin albedo se smanjuje, ali to pripisuju unutrašnjoj klimatskoj varijabilnosti. Ovo je netačno!” rekao je Nikolov.

„Promene oblačnosti i albeda su iznuđene spolja. Identifikovanje ovog spoljašnjeg prisiljavanja je ono na šta se buduća istraživanja moraju fokusirati umesto proučavanja emisija ugljenika i radijacije [gasova staklene bašte.

Nikolov napominje da ako je porast globalne temperature bio posledica gasova staklene bašte, trebalo je da bude više zagrevanja nego što je primećeno.

„Jednostavna činjenica je da samo solarno forsiranje objašnjava celokupno zagrevanje 21. veka i ne ostavlja mesta bilo kakvom antropogenom uticaju“, rekao je Nikolov.

„Ova nezgodna istina za klimatsku agendu UN-a mogla bi da objasni odsustvo diskusije u Šestom izveštaju o proceni IPCC-a za 2021. o smanjenju Zemljinog albeda od 2000. koje su primetili [NASA-ini oblaci i Zemljin energetski sistem zračenja] i njegovom uticaju na nedavno zagrevanje.

Kao odgovor na pitanje „Da li Sunce izaziva globalno zagrevanje?“ na svojoj veb stranici NASA navodi :

„Ne. Sunce može uticati na klimu na Zemlji, ali nije odgovorno za trend zagrevanja koji smo videli poslednjih decenija.

„Sunce je davalac života; pomaže da planeta bude dovoljno topla da bismo mogli da preživimo.

„Znamo da su suptilne promene u Zemljinoj orbiti oko Sunca odgovorne za dolaske i odlaske ledenih doba.

„Ali zagrevanje koje smo videli poslednjih decenija je prebrzo da bi bilo povezano sa promenama u Zemljinoj orbiti i preveliko da bi bilo izazvano sunčevom aktivnošću.

IPCC nije dao odgovor u vezi sa Nikolovim nalazima do trenutka objavljivanja.

NultaTačka