Na Zapadu je kao u raju? Napadi ručnim bombama u Švedskoj su se više nego udvostručili u 2024. godini
Švedska se suočava sa alarmantnim porastom upotrebe ručnih bombi od strane kriminalnih grupa, pri čemu se broj eksplozija više nego udvostručio u 2024. u odnosu na prošlu godinu. Do sredine oktobra zabeležena su 22 napada granatama, u odnosu na devet u 2023, prema podacima Nacionalnog centra za podatke u policiji.
Švedska carinska uprava je takođe prijavila porast broja ručnih bombi zaplenjenih na granici — 30 do sada ove godine, u poređenju sa nula prošle godine.
Zvaničnici kažu da su se bande okrenule granatama kao alternativi komercijalnom eksplozivu, koji je postalo teže nabaviti.
„Ručna bomba je već spremna za upotrebu. Ne mora da se proizvodi, dolazi kompletna“, objasnio je Malin Nigren, šef Nacionalnog centra za podatke o bombama, ističući lakoću upotrebe za kriminalce koji žele da izazovu eksplozije.
Carinske vlasti vide da ručne bombe postaju značajan krijumčarski predmet, što je pomak u odnosu na prethodne godine. „U prošlosti su ručne bombe bile potpuno nepostojeći predmet krijumčarenja iz naše perspektive“, rekao je Stefan Granat, zamenik šefa kontrole u švedskoj carinskoj upravi.
HAARP: Skriveno Oružje koje Kontroliše Vreme i Izaziva Katastrofe? https://t.co/DBRFOtL4zf
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 24, 2024
Ovaj porast upotrebe granata odražava širu zabrinutost zbog rastućeg nasilja bandi širom Švedske. Nasilje koje uključuje eksploziv, nekada retko, postalo je sve veća pretnja, a napadi su redovno usmereni na stambena naselja i javne prostore dok migrantske bande vode ratove u predgrađima većih gradova ove skandinavske zemlje.
Ručne bombe su koristile kriminalne mreže za rešavanje sporova, zastrašivanje rivala ili osvetu vlastima. Ranije ove godine, u jednom od najzapaženijih incidenata, ručna bomba je eksplodirala ispred stambene zgrade u Upsali, oštetivši automobile i prozore. Na sreću, niko nije povređen, ali je incident izazvao zabrinutost za javnu bezbednost.
Vlasti su sada fokusirane na sprečavanje ulaska ovog oružja u zemlju.
Iako su napori da se rzaplene eksplozivni materijali poput dinamita bili efikasni, kriminalci su se okrenuli jednostavnijem i pristupačnijem oružju poput ručnih bombi, koje se često krijumčari sa Balkana, gde je lakše dostupno.
Prošle godine, Ardavan Khoshnood, gostujući predavač na Univerzitetu u Malmeu i viši saradnik na Univerzitetu Lund, upozorio je da je Švedska postala prestonica bombaških napada Evrope i da je druga nakon Meksika kao zemlja na svetu koja trenutno nije u ratu koja je najviše doživela bombardovanja na njenoj teritoriji.
Ranije ovog meseca, tinejdžer je uhapšen u Švedskoj i optužen da je u Malmeu ubio čoveka u 50-im godinama u, kako je policija verovala, slučaju pogrešnog identiteta usred eskalacije sukoba bandi.
Na licu mesta i u stanu osumnjičenog pronađeno je i nekoliko ručnih bombi.