Opšta histerija! Kijev i Bajdenova administracija žure da prebace svaki dolar u Ukrajinu pre nego što Tramp preuzme vlast u Americi
Odlazeći državni sekretar SAD Antoni Blinken započeo je u sredu oproštajnu posetu sedištu Severnoatlantskog saveza (NATO) u Briselu, Belgija, u kojoj je više puta insistirao da će predsednik Džo Bajden progurati svaki mogući dolar Ukrajini pre Trampovog povratka u Belu Kuću.
Blinken se sastao sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom i novopečenim ministrom spoljnih poslova Ukrajine, Andrijem Sibihom, rekavši da je Bajdenova administracija obezbedila 8 milijardi dolara za ukrajinske potrebe u septembru i da će nastaviti da pronalazi način da snabdeva Ukrajinu „protivvazdušnom odbranom koja joj je potrebna, tj. ima potrebnu artiljeriju, koja ima oklopna vozila koja su mu potrebna“ za borbu protiv Rusije.
Rusija je pokrenula specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini u februaru 2022. ubrzo nakon što je Bajden ukinuo sankcije za projekat gasovoda Severni tok 2, što bi dramatično povećalo izvoz ruskog prirodnog gasa u zapadnu Evropu, posebno u Nemačku.
Bajden je podržao finansiranje ukrajinske vojske u iznosu od nekoliko desetina milijardi dolara, ali je učinio malo da podrži pregovore sa ciljem okončanja sukoba.
Tramp je, nasuprot tome, obećao da će okončati borbe što je pre moguće. Zelenski je sa knedlom u grlu dočekao vest prošle nedelje da će se Tramp vratiti na funkciju znajući da to znači zatvaranje slavine za finansiranje rata u Ukrajini.
Blinken je, tokom svog pojavljivanja u Briselu, naglasio da će Bajdenova administracija raditi na tome da „izvuče što više novca“ za finansiranje ukrajinskih ratnih napora pre Dana inauguracije.
„Svrha ove posete je da fokusiramo naše napore na obezbeđivanje da Ukrajina ima novac, municiju i mobilisane snage za efikasnu borbu 2025. ili da bude u stanju da pregovara o miru sa pozicije snage“, rekao je Blinken novinarima.
„Nedavno smo se obavezali i izbacili obezbedili još 8 milijardi dolara bezbednosne pomoći Ukrajini – to je bilo u septembru, još skoro pola milijarde dolara pre samo nekoliko nedelja“, objasnio je on, „a predsednik Bajden se obavezao da će dati svaki dolar koji imamo na raspolaganju do 20. januara.”
„Mi se staramo da Ukrajina ima potrebnu protivvazdušnu odbranu, da ima potrebnu artiljeriju, da ima oklopna vozila koja su joj potrebna“, insistirao je on.
„Predsednik je odlučan da gurnemo svaki dolar kroz vrata koji imamo na raspolaganju“, ponovio je, „posebno od dodatnih 61 milijardu dolara koje je Kongres doneo na dvopartijskoj osnovi pre nekoliko meseci, i mi smo na pravom putu da uradim upravo to.”
Blinken je, ipak, upozorio da je vreme „da svi učine više“, sugerišući da bi velikodušnost Bajdenove administracije uskoro mogla da dođe do kraja.
Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Sibihom, ukrajinskim ministrom spoljnih poslova, Blinken je ponovo izjavio da su „svi fokusirani na to da Ukrajina ima ono što joj je potrebno“ za rat.
Sibiha je pokrenuo pitanje predsedničke tranzicije, navodeći da je deo njegovog razloga za sastanak sa Blinkenom bio da obezbedi nastavak podrške Vašingtona Kijevu.
„Održavamo kontakt sa obe strane i radimo kako sa novoizabranim predsednikom i njegovim timom, tako i sa odlazećom administracijom“, uverio je on.
Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan objavio je ovog vikenda da Bajden planira da potroši 6 milijardi dolara namenjenih za Ukrajinu pre januara, nagoveštavajući da bi Trampova inauguracija mogla da najavi kraj finansiranja Ukrajine.
Tokom predsedničke kampanje, Tramp je identifikovao pitanje Ukrajine kao glavni prioritet za potencijalni drugi mandat i obećao da će okončati sukob što je pre moguće.
„Želim da nateram Rusiju da se pomiri sa Ukrajinom i zaustavi ovo — milioni ljudi su ubijeni, daleko veći od broja o kome ste čitali“, rekao je Tramp tokom intervjua u septembru. „Ali želim da to uradim pre nego što uopšte preuzmem dužnost, želim da to uradim kao novoizabrani predsednik, jer to mora da se reši – previše ljudi umire, previše gradova je upravo u ruševinama.”
Govoreći za medije u avgustu, Tramp je ukazao na ozbiljnu štetu ukrajinskom kulturnom nasleđu kao rezultat invazije.
„Pogledajte nasleđe zemlje — gradovi su uglavnom srušeni“, rekao je Tramp , opisujući Ukrajinu. „Oni su spljošteni. Jednostavno su potpuno spljošteni. Da li ste ikada videli neke od ovih gradova? Ne postoji zgrada. Zemlja je devastirana. Zato želim da to rešim i moći ću da to rešim. I voleo bih da to uradim pre nego što dođem u Belu kuću nakon što budem izabran za predsednika.”
Kao predsednik, Tramp je izazvao izvesnu uznemirenost u Briselu više puta zahtevajući da druge članice NATO alijanse plaćaju pravičan udeo u izdacima za odbranu.
„Zašto postoji samo pet od 29 zemalja koje su ispunile svoju obavezu?“ pitao je Tramp tada u poruci na društvenim mrežama. „SAD plaćaju za zaštitu Evrope, a zatim gube milijarde na trgovini. Moramo ODMAH da platimo 2% BDP-a, a ne do 2025.
Tramp je u avgustu pojasnio da će nastaviti sa svojim zahtevima za većom potrošnjom od NATO saveznika.
