Solarni ‘superfler’ bi mogao da uništi satelite i elektroenergetske mreže
Zemlja je već predugo bez opasnog „superflera“ sa Sunca koji bi mogao uništiti satelite i elektroenergetske mreže, upozoravaju naučnici.
Ovi fleri, koji izbijaju sa površine Sunca sa više od jednog oktiliona džula, imaju 100 puta više energije od Karingtonovog događaja, najintenzivnije geomagnetske oluje ikada zabeležene na Zemlji, koja se desila 1859. godine. Karingtonov događaj je isključio telegrafske sisteme i čak zapalio papir u kancelarijama.
Međunarodni tim naučnika analizirao je podatke sa više od 55.000 zvezda sličnih Suncu, koje je NASA-in Kepler teleskop posmatrao između 2009. i 2013. godine.
„Ne možemo posmatrati Sunce kroz hiljade godina“, rekao je dr Sami Solanki, direktor Max Plank instituta za istraživanje Sunčevog sistema (MPS). „Međutim, možemo pratiti ponašanje hiljada zvezda vrlo sličnih Suncu tokom kratkih vremenskih perioda. To nam pomaže da procenimo koliko često se javljaju superfleri.“
Istraživači su identifikovali 2.889 superflera na 2.527 posmatranih zvezda, što sugeriše da zvezda slična Suncu proizvodi superfler otprilike jednom u veku, što znači da smo već predugo bez velikog događaja.
„Bili smo veoma iznenađeni što su zvezde slične Suncu sklone tako čestim superflerima“, rekao je Valerij Vasiljev, iz MPS-a.
Ranije studije su sugerisale da se superfleri javljaju samo jednom u hiljadu do deset hiljada godina. Međutim, nova istraživanja su koristila preciznije i osetljivije podatke.
Slavite rušenje Asada? Ajd sad kući – Evropske zemlje zabranile Sirijcima traženje azila https://t.co/YFymNn5gwa
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) December 10, 2024
„Ovo su jasna podsećanja da su čak i najekstremniji solarni događaji deo prirodnog repertoara Sunca“, rekla je dr Natali Krivova, iz MPS-a.
Ako bi se fler veličine Karingtonovog događaja desio danas, istraživači su procenili da postoji 71 odsto šanse da bi elektroenergetska mreža bila pogođena, dok bi mobilna telefonija mogla nestati, a avio-saobraćaj bio obustavljen bez GPS-a.
1989. godine, velika geomagnetska oluja izazvala je devetosatni prekid električne energije u Kvebeku. Dok je 2003. godine Švedska ostala bez struje na oko jedan sat.
U maju ove godine, Starlink je pretrpio smanjenje performansi zbog najveće geomagnetske oluje izazvane solarnom aktivnošću u poslednje dve decenije, zbog čega su Severna svetla bila vidljiva širom Britanije.
Dokazi da su superfleri pogodili Zemlju u prošlosti pronađeni su u praistorijskim stablima drveća i uzorcima glacijalnog leda starog nekoliko milenijuma. Najnasilniji je verovatno nastao 775. godine nove ere.
Stručnjaci kažu da je prognoza solarnih flera od ključne važnosti, kako bi se preduzele mere opreza, poput gašenja satelita dok oluja ne prođe.
Svemirska agencija Evrope (ESA) planira da 2031. godine lansira satelit Vigil, koji će biti postavljen 60 stepeni od Sunca kako bi pružio rana upozorenja na opasne solarne oluje pre nego što budu uočene sa Zemlje.
MPS trenutno razvija Polarimetarski i Magnetni Imidžer za ovu misiju.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Science.
