Ultra-obrađena hrana ometa proces izlečenja tela i podstiče rast kolorektalnog karcinoma
Novo istraživanje sugeriše da konzumacija prerađene hrane može podstaći rast kolorektalnog karcinoma, otkrivajući vezu između izbora u ishrani i zapaljenskih procesa koji bi mogli da dovedu do razvoja tumora.
Studija, objavljena u Gut u utorak, otkrila je da hronična upala kod kolorektalnog karcinoma (CRC) potiče od obilja proinflamatornih omega-6 masti u tumorima i nedovoljne količine omega-3 masti da neutrališe upalu. Ova neravnoteža ometa sposobnost tela da se izleči i podstiče rast raka.
I proinflamatorne omega-6 i antiinflamatorne omega-3 masti moraju se unositi ishranom, pri čemu su omega-6 masti veoma zastupljene u ultra-prerađenoj hrani.
„Naša pretpostavka – asocijacija, a ne uzrok u ovom trenutku – jeste da ishrana bogata omega-6 stvara više proinflamatornih građevinskih blokova, koje enzimi u tumorima i telu pretvaraju u proinflamatorne masti“, dr Timoti Yeatman, profesor hirurgije na Univerzitetu Južne Floride (USF) Health Morsani College of Medicine, pomoćnik direktora centra za translaciona istraživanja i inovacije u Institutu za rak u Opštoj bolnici Tampa (TGH), a takođe i autor studije rekao je za Epoch Times.
Ishrana oblikuje rizik od raka
Za ovu studiju, naučnici sa USF i TGH Instituta za rak ispitali su ulogu masti i gena uključenih u metabolizam masti u CRC. Proučavali su 81 par CRC tumorskog tkiva i zdravog tkiva, fokusirajući se na to kako telo stvara i razlaže masti, što može uticati na upalu i rast raka.
Istraživači su otkrili da visoki nivoi proinflamatornih omega-6 masti poput linolenske kiseline (LA) i arahidonske kiseline (AA) izazivaju rak.
Nalazi pokazuju da ishrana bogata omega-6 masnim kiselinama može doprineti upali koja olakšava rast raka.
Uloga omega-6 masnih kiselina
Prekomerni unos omega-6 masnih kiselina kao što su LA koje se nalaze u ultra-prerađenoj hrani i uljima iz semena dovodi do prekomerne proizvodnje AA u telu. AA je prekursor koji stvara više proinflamatornih molekula koji mogu da pogoršaju upalu i podstiču rast tumora.
Telo razlaže ove omega-6 masne kiseline u inflamatorne molekule zvane leukotrieni, rekao je Jetman, „i to je ono što smo pronašli u tumorima“.
Leukotrieni aktiviraju imune ćelije, pojačavaju upalu i oštećuju tkiva, stvarajući okruženje pogodno za rast tumora kod pacijenata sa CRC.
Ultra-obrađena hrana uključuje mesne proizvode kao što su kobasice, hot-dogovi, čips, zaslađena i alkoholna pića, industrijski proizveden hleb, začini i sladoled.
Bake i deke neće imati pravo da žive?! Svetski ekonomski forum želi da zemlje donesu zakon o „dobu smrti“ https://t.co/VYNqU2JNGO
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) December 15, 2024
Upala: jaka veza sa ishranom
U zdravim tkivima, telo prelazi sa upale na zarastanje kroz proces koji se zove promena klase lipida, gde se proinflamatorni molekuli prebacuju na antiinflamatorne masti poput prostaglandina, koji signaliziraju popravku tkiva.
Neadekvatni ili neefikasni nivoi prostaglandina dovode do neispravne promene klasa, što dovodi do nerešene upale. Prostaglandin takođe sprečava telo da pretvori omega-6 masne kiseline u inflamatorne leukotriene.
Istraživački tim je primetio da CRC tumori proizvode prekomerne proinflamatorne molekule dok pokazuju 70 procenata niže nivoe prostaglandina, neophodnih za rešavanje upale. Ovaj nedostatak remeti proces promene klase lipida, održavajući okruženje koje promoviše rast i preživljavanje tumora.
Hronična upala podstiče mikrookruženje pogodno za imunosupresiju, omogućavajući da genetske mutacije opstaju i na kraju se manifestuju kao rak, rekao je Jitman.
„Otkrili smo da su tokom decenija, počevši od 50-ih godina, nivoi omega-6 u našoj telesnoj masti dramatično porasli,“ dodao je on. „Pa šta se od tada promenilo u našoj ishrani? To je uglavnom porast ultra-prerađene hrane i velike poljoprivrede, vođeni znatno jeftinijom proizvodnjom hrane. Kao rezultat toga, koriste se jeftinija ulja iz semena za razliku od ulja koja su mnogo kvalitetnija, kao što su maslinovo i avokadovo ulje.
Problematične imune ćelije
Specijalizovana bela krvna zrnca, koja su promovisala upalu u proučavanim tumorima, takođe su bila ključni doprinos CRC-u. Ove imune ćelije se u početku privlače na mesto tumora da ubiju rak, ali se umesto toga transformišu da bi olakšale rast tumora.
Jitman je rekao da je ovo ponašanje primećeno i kod drugih karcinoma.
„Isti procesi su verovatno uključeni u bolesti srca, dijabetes, Alchajmerovu bolest“, dodao je on.
Šta se može učiniti?
Jitman je rekao da treba da vodimo računa o našoj ishrani i da pogledamo etikete sastojaka.
„Ovi rezultati (nalazi studije) naglašavaju potrebu za dodatnim studijama koje istražuju šta konkretno u našoj ishrani utiče na rizik od formiranja tumora kod osobe“, -dr Raaj Mehta, instruktor medicine na Harvardskoj medicinskoj školi, lekar u Opštoj bolnici u Masačusetsu i koji nije deo studije, rekao je za The Epoch Times. „Prevencija je neophodna. Potrebni su nam bolji načini da savetujemo naše pacijente o tome šta ne treba jesti i zašto.
„Stotine studija su pokazale vezu između onoga što jedemo i našeg rizika od raka debelog creva. Mislimo da ovo može biti posredovano trilionima bakterija u našem digestivnom traktu.
Iako se malo zna o tome kako konzervansi i veštački zaslađivači utiču na mikrobiom, Jitman je rekao da je mikrobiom kritična komponenta u razvoju raka jer je mikrobiom taj koji obrađuje masti i pretvara ih u različita jedinjenja.
„Prezasićeni smo arahidonskom kiselinom, koja je omega-6“, rekao je on. Kako je omega-6 esencijalna masna kiselina, Jitman je naglasio da ne kaže da je to loše ulje, ali da je previše svega loše. „Dakle, trebalo bi da jedete uravnotežen odnos jedan prema jedan.“
Nalazi ove studije takođe uvode koncept rezolucione medicine, prirodni pristup lečenju upale. „Zasnovan je na konceptu da prirodni agensi mogu izazvati promenu klase lipida“, rekao je Jitman.
Studija otvara vrata za nove puteve za lečenje pored tradicionalnih metoda, uključujući terapije rezolvinom, koje koriste prirodne agense kao što su tamjan, ulje kanabidiola (CBD) i celastrol da podrže ovu metaboličku promenu, ciljanje gena za promenu proinflamatornih puteva i reprogramiranje mikrookruženja tumora radi poboljšanja antiinflamatornih odgovora.
