Rumunski državni udar ima za cilj da kupi više vremena za NATO u Ukrajini
Krajem prošlog meseca ocenjeno je da bi „ishod predsedničkih izbora u Rumuniji mogao da pokvari planove za potencijalnu eskalaciju od strane SAD“ ako bi tadašnji lider Kalin Đorđesku, populistički konzervativni-nacionalista koji je kritičan prema zastupničkom ratu NATO-a protiv Rusije u Ukrajini, pobedio u drugom krugu 8. decembra. Njegova pobeda u prvom krugu poništena je ustavnim prevratom u potezu koji je označen kao državni udar, međutim, pod izgovorom da je njegova predizborna podrška na TikToku možda bila posledica strane podrške.
Nikada se ovako nešto nije desilo. Niko ne navodi da je sam izborni proces bio problematičan. Jedina tvrdnja je da navodno postoje poverljivi dokazi koji sugerišu da je popularizacija Đorđeskuovog sadržaja na TikToku možda bila neorganska. Međutim, kada je sve bilo rečeno, više birača je ipak izabralo njega nego bilo koga drugog. To znači da je spekulativni stepen razdvojenosti između njih i stranog aktera putem društvenih medija bio dovoljan za poništavanje izbora.
Ovo je uznemirujući presedan koji Zapad može lako da iskoristi kada sledeći put na izborima pobedi populistički konzervativac-nacionalista sa „politički nekorektnim” spoljnopolitičkim stavovima. U vreme pisanja ovog teksta, ponovni datum još nije zakazan, ali se očekuje nakon što se novi prozapadni parlament sastane 20. decembra. Ako ćemo o tome, izbori za parlament su održani posle prvog predsedničkog kruga, ali nisu usledile optužbe za prevaru birača. Ovo je očigledno zbog toga što je Zapad dobio željeni rezultat.
Ostaje nejasno ko će služiti kao vrhovni komandant do sledećih izbora, ali ko god da je, niko ne treba da pretpostavi da će sprovoditi bilo kakvu radikalnu politiku poput Đorđeskuove. Shodno tome, kupljeno je više vremena za NATO da organizuje svoju navodno planiranu mirovnu misiju u Ukrajini, čak i ako je sprovedena bez NATO-a zvanično. Da je Đorđesku pobedio u drugom krugu i bio inaugurisan kasnije ovog meseca, mogao je da isključi učešće svoje zemlje u ovom mogućem planu.
Bajden se sprema da unapred „POMILUJE“ Entonija Faučija kako bi ovaj izbegao odgovornost za COVID histeriju https://t.co/54705UIEYE
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) December 5, 2024
Rumunija nije toliko neophodna za vojnu logistiku NATO-a za Ukrajinu kao Poljska, ali se i dalje graniči sa zapadnim i jugozapadnim regionima Ukrajine koji su od strateškog značaja za blok. Čak i ako Rumunija ne bi direktno učestvovala ni u jednoj takvoj misiji, bez obzira da li se sprovodi pod izgovorom mirovnih snaga, ipak bi mogla da dozvoli da trupe i oprema alijanse prođu preko njene teritorije do Odese, na primer. Đorđesku je, međutim, mogao to da prekine i da im u velikoj meri zakomplikuje planove.
Držati ga van funkcije ili barem odlagati njegovu pobedu, ako mu bude uopšte dozvoljeno da se ponovo kandiduje (a rezultati se ponovo ne ponište ili ne dođe do prevare kao što je bilo u susednoj Moldaviji), je od najveće zapadnjačke važnosti kako bi se otvarile njihove vojne logističke opcije.
Čak i ako uspeju, i dalje postoji „10 prepreka Trampovom prijavljenom planu za zapadne/NATO mirovne snage u Ukrajini“ koje bi on morao da prevaziđe, o čemu čitaoci mogu da saznaju iz naših prethodnih analiza.
Stoga bi se moglo ispostaviti da je sve ovo mešanje bilo uzalud ako ne usledi takva mirovna misija ili ako Rumunija u tome ne bude igrala značajnu ulogu. U svakom slučaju, to je cena koju je Zapad bio spreman da plati jednostavno da bi takve opcije bile maksimalno otvorene, pokazujući na taj način kako njegovi lideri zaista misle o demokratskom procesu. Na kraju krajeva, zapadna demokratija je samo proces legitimisanja elitnih interesa, a te iste elite ponekad ponavljaju proces dok ne dobiju željeni rezultat.
