Globalne cene hrane ulaze u veoma opasnu zonu
Šta će se, za ime sveta, dogoditi ako globalne zalihe hrane nastave da budu još manje? Tokom druge polovine ove godine globalne cene hrane su skočile. „Savršena oluja“ faktora potiskuje proizvodnju širom planete, a u međuvremenu potražnja za hranom širom sveta samo raste. Nepotrebno je reći da više cene najviše štete onima na dnu ekonomskog lanca ishrane. Cene hrane postale su glavni problem u zemljama, a ako se trenutni trendovi nastave, neće proći mnogo vremena pre nego što izbiju široko rasprostranjeni nemiri. U Sjedinjenim Državama, troškovi života apsolutno uništavaju srednju klasu. Ako se ne može pronaći način da se stabilizuju cene hrane, videćemo ogromnu količinu besa i frustracije 2025. godine i kasnije.
Prošle nedelje je objavljeno da su globalne cene hrane porasle na „najviši nivo u poslednjih 19 meseci“…
Svetski indeks cena hrane, koji je sastavila Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) za praćenje prehrambenih proizvoda kojima se najviše trguje na globalnom nivou, porastao je prošlog meseca na 127,5 poena sa revidiranih 126,9 poena u oktobru, što je najviši nivo u poslednjih 19 meseci i porast od 5,7% od pre godinu dana.
Indeks biljnog ulja je skočio 7,5% iznad nivoa viđenih pre mesec dana i 32% iznad onih koji su viđeni godinu dana ranije, podstaknut zabrinutošću zbog niže proizvodnje palminog ulja nego što se očekivalo zbog prekomernih padavina u jugoistočnoj Aziji.
Jasno je da stvari ne idu u dobrom pravcu.
Ali ono što bi moglo biti sledeće je potencijalno još alarmantnije.
Ludi globalni vremenski obrasci imaju dramatičan uticaj na proizvodnju nekih od naših najvažnijih osnovnih namirnica, a kao rezultat toga cene su u velikom trendu sve veće. Na primer, cena zrna arabike je porasla preko 80 odsto do sada u 2024.
Ljudi koji piju kafu uskoro bi mogli videti da njihova jutarnja poslastica poskupi, jer je cena kafe na međunarodnim tržištima roba dostigla najviši nivo u istoriji.
U utorak je cena zrna arabike, koja čini većinu svetske proizvodnje, premašila 3,44 dolara za 0,45 kg, skočivši za više od 80 odsto ove godine. U međuvremenu, cena Robusta kafe dostigla je novi maksimum u septembru.
Do toga dolazi kada trgovci kafom očekuju da će se usevi smanjiti nakon što su dva najveća svetska proizvođača, Brazil i Vijetnam, pogođeni lošim vremenom i popularnost pića nastavlja da raste.
Ako volite kafu, već osećate prilično bol.
Nemačka policija vršila racije po kućama i hapsila ljude optužene za „vređanje” političara na internetu https://t.co/Ownoo0Qtha
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) November 26, 2024
Nažalost, čini se da bi cene kafe mogle postati još bolnije 2025.
Slična stvar se dešava i sa još jednim veoma popularnim jutarnjim napitkom.
Cena soka od pomorandže porasla je za 327 odsto u poslednje 3 godine, a zahvaljujući uraganu Helena i uraganu Milton, očekuje se da će porasti još više 2025.
Prema industrijskim podacima, uragan Milton uništio je preko 3 miliona kutija pomorandže na Floridi, što je državu postavilo na mesto za najmanju berbu narandži u skoro 100 godina. Zajedno sa dugotrajnom sušom u Brazilu, najvećem svetskom izvozniku pomorandže, cena za trgovinu smrznutim koncentrovanim sokom od pomorandže na Interkontinentalnoj robnoj berzi („ICE“) porasla je 80% na rekordnih 5,25 dolara za 0,45kg.
Ptičji grip u SAD je poslao cene jaja u stratosferu.
U nekim oblastima Kalifornije, desetak jaja će vas sada koštati više od 4 dolara…
Ekonomisti kažu da ptičji grip nastavlja da utiče na lanac snabdevanja, a Kalifornija postaje epicentar virusa i posledica.
Džilijan Torp je otišla kod svog lokalnog trgovca Džoa u Santa Klari u potrazi za desetak jaja koja je sada koštaju 4 dolara, pod pretpostavkom da bi mogla da ih pronađe.
„Svratila sam u odeljak za jaja i postojala su samo dva izbora“, rekla je Torp. „Bilo je prilično prazno. Obično kupujem samo organska jaja i za to je postojao samo jedan izbor.
Ptičiji grip ne ide nikuda.
U stvari, novi talas trenutno zapljuskuje Sjedinjene Države.
Dakle, ako volite jaja, to je zaista loša vest.
U međuvremenu, veličina američkog stada goveda pala je na najniži nivo od 1961.
Američki inventar goveđeg mesa stalno je opadao u poslednjih pola decenije, dostigavši minimum u toku 64 godine i signalizirajući produbljivanje krize u stočarskoj industriji. Kako se kriza stoke pogoršava, potrošači bi se trebali pripremiti za više cene mlevenog mesa.
Smanjenje ponude goveđeg mesa dovelo je veličinu stada na najmanji nivo od 1961. Sa teškim sušama, visokim kamatama, skupim cenama stočne hrane, opadajućim prihodima na farmi, rastućim dugom farme i promenom preferencija potrošača ka jeftinijoj piletini, rančeri su u nevolji za gajenje junica, sprečavanje bilo kakvog značajnog oporavka u broju teladi neophodnog za proširenje stada.
U Sjedinjenim Državama je 1961. živelo 183 miliona ljudi.
Danas je populacija skoro duplo veća od toga.
Umesto da jedemo visokokvalitetnu hranu, dobijamo beskrajan tok teško obrađene upakovane hrane koja je puna izuzetno nezdravih sastojaka kao što je kukuruzni sirup sa visokim sadržajem fruktoze.
Nažalost, mnogi Amerikanci su u takvoj finansijskoj nevolji da je veoma obrađena upakovana hrana sve što mogu da priušte.
Naravno, čak i veoma prerađena upakovana hrana je prilično skuplja nego što je nekada bila. To se naravno dešava i u čitavoj Evropi.
Definitivno smo ušli u veoma opasnu zonu i u potpunosti očekujemo da će se trendovi koji guraju cene hrane još više ubrzati 2025. godine.
