Poljska preti hapšenjem Netanjahua u Aušvicu: MKS izdao nalog za hapšenje izraelskog premijera
Poljska je odlučila da će uhapsiti premijer Izraela Benjamin Netanjahu ukoliko prisustvuje ceremonijama povodom 80. godišnjice oslobođenja Aušvica, narednog meseca.
Zamenik ministra spoljnih poslova Poljske, Vładislav Bartoszevski, potvrdio je u petak za poljski list Rzeczpospolita da će poljske vlasti sprovesti naloge Međunarodnog krivičnog suda (MKS) koji su izdata protiv Netanjahua i bivšeg izraelskog ministra odbrane Joava Galanta.
Poljska, kao potpisnica Rimskog statuta, obavezana je da poštuje odluke MKS-a i sprovede naloge za hapšenje. MKS je izdao naloge u novembru, navodeći da su Netanjahu i Galant optuženi za ratne zločine tokom sukoba u Gazi, uključujući korišćenje gladi kao oružja ratovanja. Tužioci tvrde da su namerno uskraćivali civilima u Gazi osnovne životne potrebe poput hrane, vode i lekova, čime su prekršena osnovna međunarodna prava.
Iako se očekivalo da će Netanjahu prisustvovati komemoraciji u Aušvicu, zvaničnici iz Izraela su potvrdili da će jedini vladin predstavnik biti ministar obrazovanja Joav Kišč, dok učešće predsednika Izraela, Isaka Hercoga, „deluje malo verovatno“. Ovaj događaj je i dalje izazvao ozbiljne diplomatske napetosti, a mnoge zemlje Evropske unije, uključujući Poljsku, spremne su da primene naloge MKS-a.
Za razliku od Poljske, koja je bila jasna u primeni naloga, Mađarski premijer Viktor Orban je pozvao Netanjahua da dođe u Mađarsku, obećavši da Mađarska neće postupiti po nalogu za hapšenje. Zanimljivo je da su i zemlje poput Španije, Belgije, Irske i Litvanije saopštile da će ispuniti obaveze prema MKS-u, dok Francuska, koja je u početku bila za hapšenje, kasnije navodi zaštitu diplomatskog imuniteta za Netanjahua.
Netanjahu je, u odgovoru na ove optužbe, izjavio da su nalogi za hapšenje politički motivisani i uporedio ih sa „modernim Drefusovim slučajem“, što je izazvalo dodatne napetosti između Izraela i međunarodne zajednice.
Aušvic, koji je tokom Drugog svetskog rata bio simbol nacističkog koncentracionog i logora smrti, mesto je gde je ubijeno više od 1,1 milion Jevreja, zajedno sa desetinama hiljada Poljaka i sovjetskih ratnih zarobljenika. Ove komemoracije podsećaju na istorijske tragedije i zločine protiv čovečnosti, ali i na političke izazove koji se sada pojavljuju u savremenom svetu.
Nulta Tačka/Mediji
