Poljska je odlučila da će uhapsiti premijer Izraela Benjamin Netanjahu ukoliko prisustvuje ceremonijama povodom 80. godišnjice oslobođenja Aušvica, narednog meseca.
Zamenik ministra spoljnih poslova Poljske, Vładislav Bartoszevski, potvrdio je u petak za poljski list Rzeczpospolita da će poljske vlasti sprovesti naloge Međunarodnog krivičnog suda (MKS) koji su izdata protiv Netanjahua i bivšeg izraelskog ministra odbrane Joava Galanta.
Poljska, kao potpisnica Rimskog statuta, obavezana je da poštuje odluke MKS-a i sprovede naloge za hapšenje. MKS je izdao naloge u novembru, navodeći da su Netanjahu i Galant optuženi za ratne zločine tokom sukoba u Gazi, uključujući korišćenje gladi kao oružja ratovanja. Tužioci tvrde da su namerno uskraćivali civilima u Gazi osnovne životne potrebe poput hrane, vode i lekova, čime su prekršena osnovna međunarodna prava.
Iako se očekivalo da će Netanjahu prisustvovati komemoraciji u Aušvicu, zvaničnici iz Izraela su potvrdili da će jedini vladin predstavnik biti ministar obrazovanja Joav Kišč, dok učešće predsednika Izraela, Isaka Hercoga, „deluje malo verovatno“. Ovaj događaj je i dalje izazvao ozbiljne diplomatske napetosti, a mnoge zemlje Evropske unije, uključujući Poljsku, spremne su da primene naloge MKS-a.
Za razliku od Poljske, koja je bila jasna u primeni naloga, Mađarski premijer Viktor Orban je pozvao Netanjahua da dođe u Mađarsku, obećavši da Mađarska neće postupiti po nalogu za hapšenje. Zanimljivo je da su i zemlje poput Španije, Belgije, Irske i Litvanije saopštile da će ispuniti obaveze prema MKS-u, dok Francuska, koja je u početku bila za hapšenje, kasnije navodi zaštitu diplomatskog imuniteta za Netanjahua.
Netanjahu je, u odgovoru na ove optužbe, izjavio da su nalogi za hapšenje politički motivisani i uporedio ih sa „modernim Drefusovim slučajem“, što je izazvalo dodatne napetosti između Izraela i međunarodne zajednice.
Aušvic, koji je tokom Drugog svetskog rata bio simbol nacističkog koncentracionog i logora smrti, mesto je gde je ubijeno više od 1,1 milion Jevreja, zajedno sa desetinama hiljada Poljaka i sovjetskih ratnih zarobljenika. Ove komemoracije podsećaju na istorijske tragedije i zločine protiv čovečnosti, ali i na političke izazove koji se sada pojavljuju u savremenom svetu.
Nulta Tačka/Mediji
