Levičari mrze Deda Mraza i to ne samo zato što je beo
To se dešava svake godine oko decembra, predvidljiv nalet pseudo-psiholoških članaka progresivaca sa niskim IQ-om koji izlažu negativnosti Božića. Povrh toga, postojao je niz antibožićnih filmova koji su izlazili iz Holivuda u protekloj deceniji, uključujući neke prave „vouk bombe“ koje prikazuju Deda Mraza kao korporativnog, rasistu i mrzitelja žena.
To traje toliko dugo da su konzervativci ranih 2000-ih nazvali tu godišnju praksu „Rat protiv Božića“. Međutim, u to vreme ljudi sa političke desnice pretpostavljali su da je to usmereno na hrišćanstvo uopšte. Ono što mnogi nisu shvatili je da mržnja nije bila samo zbog verskih razlika.
Prema anketama, oko 70% ateista se izjašnjava kao demokrate, pri čemu se 15% izjašnjava kao republikanci, a još 15% nema partijsku pripadnost. Ima smisla da je većina božićnih kritičara na političkoj levici i da je njihovo gađenje prema prazničnoj sezoni vođeno njihovim antihrišćanskim stavovima.
Na kraju krajeva, politička levica je toliko opsednuta uništavanjem hrišćanstva da nastavlja da ponavlja lažnu priču da je Božić „paganski praznik“ i da su sve tradicije ukradene i imitacija. Ova tvrdnja se pobija svake godine, a opet svake godine pokušavaju da je vrate.
Paganska proslava „Jule“ koju su neuki akademici često povezivali sa Božićem, uvek je bila potpuno zasebna tradicija sa odvojenim običajima. Kako je hrišćanstvo postalo dominantna religija u Evropi, paganske grupe su spojile elemente svojih prethodnih tradicija sa novouvedenim hrišćanskim praznicima. Svako ozbiljno proučavanje Božića priznaje jasnu razliku između paganske proslave i Božića.
Božićna jelka je takođe čisto hrišćanska ideja, zasnovana na pričama oko Svetog Bonifacija. Bonifacije je pokušao da preobrati paganska plemena u Nemačkoj 725. godine nove ere i posekao je ono što je bilo poznato kao „Odinov sveti hrast“, drvo koje su pagani koristili kao mesto za ljudske žrtve. Na njegovom mestu je izrasla mala jela i nazvana je „Hristovo drvo“.
U produžetku, Deda Mraz se često pogrešno povezuje sa paganskim likovima; on je zapravo zasnovan na sasvim stvarnom Svetom Nikoli, monahu koji je putovao poznatim svetom oko 280. godine nove ere, dajući svoje bogatstvo i pomažući deci u nevolji. Njegova dobra dela postala su legendarna i do renesanse je postao najpopularniji svetac u Evropi. Njegov praznik se slavio na dan njegove smrti (6. decembra/19.decembra), i bila je uobičajena praksa da se svake godine kupuju veliki pokloni ili prave venčanja otprilike u ovo vreme.
Ime „Deda Mraz” potiče od Holanđana, koji su prvi preneli proslavu svetog Nikole u američke kolonije 1700-ih. Zvali su ga „Sinter Klaas“, skraćeno od Svetog Nikole. A ako pogledate neke od veoma starih fresko slika Svetog Nikole, videćete da on izgleda prilično slično modernoj verziji narodnog karaktera Deda Mraza.
Kada tvrdnje o paganskoj koopciji nisu dale nikakve rezultate, levičari su se okrenuli boljim metodama da potkopaju božićne praznike. Idući dalje od religije, progresivci su čak pokušali da ukinu Deda Mraza.
Pomislili biste da bi momak koji ide okolo dajući svoje bogatstvo i pomaže siromašnima odmah privukao socijalističke levičare koji tvrde da su čuvari niže klase, ali to zapravo nije slučaj. Kažu da je najveći problem to što je Deda Mraz „beo” i što on predstavlja naviku zapadnog sveta da bele ljude stavlja svuda po „difoltu“. Tvrdio bih da je ovo dimna zavesa za druge probleme koje levičari ne žele u potpunosti da priznaju, ali hajde da počnemo sa rasom…
Crni Deda Mraz
Levičarski trend poslednjih godina bio je da otmu Deda Mraza i naprave ga nebelim (kao što su pokušali da urade sa skoro svakom drugom ikonom zapada). Naporno su se trudili da od „Crnog Deda Mraza” učine nešto u poslednjih nekoliko godina i to im ne polazi za rukom.
Ovo ne znači da crnci ne mogu da se oblače kao Deda Mraz; mogu da rade kako hoće. Međutim, ideja da se uzme vekovima stara zapadna figura zasnovana na stvarnoj osobi, a zatim da se kooptira njihov prikaz i da se ovako pretvara u nešto drugo, nije bitna – nije li ovo zla praksa kulturnog prisvajanja za koju levičari optužuju belce da to rade sve vreme?
Da budemo jasni, podrazumevana vrednost zapadne kulture JE bela. Beli ljudi su je stvorili i izgradili, tako da će većina naših proslavljenih ličnosti takođe biti belci. Levičari nikada neće uspešno prodati Crnog Deda Mraza kao kulturnu normu, kao što bi bilo nemoguće ukrasti afričke narodne heroje i pretvoriti ih u belce.
Deda Mraz oduzima autoritet roditeljima?
Još jedan uobičajeni argument koji čujem protiv ideje Deda Mraza je da su roditelji pod pritiskom da kupuju poklone svojoj deci za Božić dok im govore da te igračke potiču od izmišljene ličnosti (i to od belca, takođe! Oh, užas! ). Progresivci žele da im deca daju priznanje za novac potrošen na poklone, a ne magičnom belom momku u crvenom odelu.
Nije iznenađujuće da su ovi ljudi propustili poentu davanja poklona na Božić, iako je smešno videti levičare koji se u suštini zalažu za meritokratiju i individualno priznanje.
Ideju o Deda Mrazu vidim kao veoma korisnu, ne samo kao način da se unese malo čuda u tradiciju za decu, već i kao način da se drži pod kontrolom ego odraslih. Davanje Deda Mrazu zasluga za poklon je vredna vežba poniznosti koja je potrebna svakom roditelju. Poklon ne bi trebalo da bude o vama, već o sreći koju poklon inspiriše.
Davanje poklona nije trgovina za obožavanje, ali narcisi to upravo tako vide. A pošto je politička levica ovih dana apsolutno zaražena narcizmom, nije iznenađujuće što mrze Deda Mraza što im je oduzeo pažnju na Božić.
Deda Mraz ima i listu za bezobraznu decu, ali šta ako ste moralni relativista?
Imajte na umu da mnogi progresivni akademici koji pišu kritike praznika nemaju decu. Oni su bez dece i beta mužjaci bez iskustva u stvaranju i brizi o porodici. Njihovo mišljenje je bezvredno kada je u pitanju vaspitanje dece (i većina drugih stvari). Međutim, čini se da ih ovo ne sprečava da daju savete o zamkama učenja dece vrednosti morala i posledicama njihovih postupaka.
Možda je to tradicija koja bledi, ali roditelji su najduže govorili deci da se najbolje ponašaju oko Božića, jer ako to ne urade, mogli bi da završe na Deda Mrazovoj listi za bezobraznu decu i da dobiju ugalj u čarapama. Levičari tvrde da ovaj sistem kažnjavanja i nagrađivanja ne bi trebalo da bude deo Božića.
Prvo, ljudi bez dece ne razumeju da kada su deca dve nedelje uzastopno na školskom raspustu i svi su zimi zaglavljeni zajedno u kući, ponekad postoji potreba za dodatnim radom policije. Koristite sve alate koji su vam na raspolaganju, jer razmišljanje sa decom funkcioniše samo polovinu vremena. Njihovi mozgovi još nisu u potpunosti formirani (kao probuđeni aktivisti), i imaju tendenciju da se ponašaju divlje na osnovu impulsa i emocija.
Zaista ne mislim da su levičari posebno uznemireni idejom da Deda Mraz ima listu za nestašnu decu (nikada nisam sreo dobro prilagođenog roditelja koji je prevazišao pretnju i nije imao poklone za svoje sinove i ćerke na Božić). Mislim da su uznemireni idejom moralnog kompasa i discipline. Čini se da misle da deca jednostavno odgajaju sebe i da roditelji nikada ne moraju ništa da urade da bi ih oblikovali u prave odrasle osobe.
Upravo zbog toga je naše društvo danas u spirali smrti; jer su progresivci ubedili toliko roditelja da prestanu sa roditeljstvom.
Deda Mraz (poput Hrista) predstavlja individualno i dobrovoljno dobročinstvo
Levičari su socijalisti (ili komunisti) – To je temelj skoro svih njihovih verovanja, a korenu socijalizma je žrtvovanje pojedinca zarad kolektiva. Znači, vlast u ime većine mora da se umeša u poslove pojedinaca kako bi ih naterala da služe interesima grupe.
Drugim rečima, levičari veruju da okruženje sve određuje i da ljudi neće činiti dobro za društvo ako ih sistem ne prinudi. Na neki način oni ispunjavaju svoje proročanstvo tako što čine gotovo nemogućim kroz zakonsko okruženje da čine dobro drugima osim ako nemate dozvolu vlasti.
Tokom godina primetio sam da je jedna veoma destruktivna nuspojava socijalizma eksponencijalni pad ličnog dobročinstva. Ako vlada sve rešava, zašto bi prosečna osoba preduzela mere da pomogne drugima? Zašto uopšte briga za druge? A ako vam je i dalje stalo, nije važno jer će vas sistem kazniti ako se ponašate po svojoj volji.
Postoji razlog zašto su socijalistički i komunistički režimi uglavnom ateistički i nastoje da eliminišu hrišćanstvo kroz istoriju; vlada mora postati bog i ne mogu dozvoliti postojanje bilo kakve alternative. Kada vidite da progresivne vlade zabranjuju privatne dobrotvorne aktivnosti ili krivično gone ljude koji sami odlaze da pomognu beskućnicima, možda ćete biti zbunjeni i zapitati se za šta bi to mogla biti motivacija?
Ima savršenog smisla kada shvatite da levičari vide dobrovoljnu dobrotvornu akciju kao takmičenje sa sopstvenim bogom (vladom). U prošlosti su čak pokušavali da pogrešno predstave Isusa kao ranu socijalističku ličnost, dok je u stvari Isus promovisao pojedinačna dela saosećanja, ne priklanjajući se vladinim autoritetima.
Osnovni podsticaj socijalizma je prisilna preraspodela bogatstva, ali u svetu dobrovoljnog milosrđa nema potrebe da vlade kontrolišu bogatstvo ili imovinu. Odnosno, socijalisti eksploatišu postojanje siromaštva kao izgovor da preuzmu kontrolu nad svim ličnim bogatstvom (i time kontrolišu stanovništvo). Ne mogu to da urade kada hrišćanstvo, Božić i simboli poput Deda Mraza pokažu ljudima da postoji bolji način.
