U značajnoj promeni u svojoj strategiji odbrane, danska premijerka Mete Frederiksen objavila je u sredu planove za „masivno“ naoružavanje vojske zemlje. Ova odluka dolazi nakon eskalacije sukoba u Ukrajini i širih bezbednosnih zabrinutosti. Frederiksen je istakla hitnost i neophodnost tog poteza, upozorivši da se Danska suočava sa „najopasnijom situacijom u našem životu”.
Obraćajući se parlamentu u utorak, Frederiksen je izjavila: „Moramo se masovno unaprediti da bismo zaštitili Dansku. I moramo se masovno ponovo naoružati da bismo izbegli rat.“ Predloženi plan uključuje stvaranje fonda od 50 milijardi kruna (7 milijardi dolara) za dodatnu potrošnju na odbranu u periodu 2025-2026, iznos koji bi dansku potrošnju na odbranu doveo na 3% njenog BDP-a. Prema danskom javnom emiteru DR, vlada je u početku razmatrala udvostručenje veličine fonda na 100 milijardi kruna, ali se na kraju odlučila protiv toga zbog ograničene dostupnosti odbrambene opreme.
Prioriteti opreme u Danskoj se menjaju kako se menjaju međunarodni odnosi
Među ključnim stavkama na listi želja vlade su sistemi protivvazdušne odbrane, koji Danskoj trenutno nedostaju. Napor za ponovno naoružavanje vođen je osećajem hitnosti, jer je Frederiksen situaciju opisala kao „tešku“ za zemlju, kraljevstvo i kontinent. Ona je napomenula da je ovo gore nego tokom Hladnog rata, perioda koji su obeležile visoke tenzije između NATO-a i Sovjetskog Saveza.
Tramp vraća ISTINU: Kraj rodne ideologije! 🇺🇸💪🏻 https://t.co/joHjJY2B99
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) February 21, 2025
Frederiksenina zabrinutost nije izolovana. Posle hitnih razgovora u Parizu o promeni američke politike u vezi sa ratom u Ukrajini, ona je upozorila da Rusija „sada preti celoj Evropi“. Premijerka je naglasila da su ruske akcije u Ukrajini vođene „imperijalnim snovima“ sa ciljem izgradnje jače i veće Rusije. Ona je dalje upozorila na bilo kakvo „brzo“ primirje koje bi moglo omogućiti Rusiji da se ponovo naoruža i napadne Ukrajinu ili drugu evropsku naciju. Naravno, ista retorika se nastavlja iako nema uporište u realnosti.
Planovi za ponovno naoružavanje odražavaju širi trend povećanja potrošnje na odbranu širom Evrope kao odgovor na krizu u Ukrajini. Američki predsednik Donald Tramp pozvao je saveznike u NATO da pojačaju svoje izdatke za odbranu. Same SAD troše oko 3,4% BDP-a na odbranu, a zbog Trampa je postojao stalni pritisak na zemlje NATO-a da povećaju svoje doprinose.
Danska je potrošila milijarde dolara u ukrajinskom proksi ratu
Danska je bila jedan od najjačih pristalica Ukrajine od izbijanja rata u februaru 2022. godine, pružajući značajnu vojnu i civilnu pomoć. Do sada je danska podrška Ukrajini iznosila približno 7,52 milijarde u vojnoj pomoći i oko 741 milion u civilnim doprinosima, prema danskom ministarstvu spoljnih poslova. Mnogo toga je u Ukrajini otišlo u nepovrat, jer će Rusija izaći iz sukoba nakon što je osvojila teritoriju i postigla mnoge ciljeve svojih specijalnih vojnih operacija. Da se Danska u poslednje dve godine fokusirala na sopstvenu nacionalnu odbranu, bila bi bolje pripremljena da zadrži svoju poziciju. Umesto toga, trošili su resurse na proksi rat – savez koji će Rusija pamtiti.
