Zaplena ruskih deviznih rezervi mogla bi izazvati globalni finansijski reset
Evropska centralna banka (ECB) suočava se s ključnom odlukom koja bi mogla preoblikovati globalni finansijski poredak. Najnoviji izveštaji sugerišu da visoki zvaničnici ECB-a, uključujući predstavnike baltičkih centralnih banaka, privatno podržavaju ideju zaplene 200 milijardi evra ruskih deviznih rezervi radi finansijske pomoći Ukrajini. Ako bi se ovaj potez sproveo, bio bi to najradikalniji čin ekonomske politike u Evropi od Drugog svetskog rata, s potencijalom da izazove fundamentalni reset globalnog finansijskog sistema.
Finansijska tržišta u previranju usled ekonomske i političke nesigurnosti
Globalna tržišta već pokazuju znake nestabilnosti. Nikkei je juče pao za 2,2%, DAX za 1,7%, S&P 500 za 2,7%, a Nasdaq za 3,8%, dok je prinos na američke 10-godišnje obveznice pao za 5 baznih poena na 4,16%.
Uzroci ovog previranja uključuju ponovni ulazak Kine u deflaciju, kao i izjave predsednika Donalda Trampa, koji nije isključio mogućnost recesije u SAD-u. Međutim, pravi uzrok turbulencija leži u globalnom ekonomskom resetu.
Totalni raspad, ljudi moraju ovo da čuju | Boris Malagurski | Mario Zna, 319 UŽIVO
Tramp je jasno stavio do znanja da njegova administracija namerava da preusmeri američku ekonomiju sa finansijalizacije na proizvodni merkantilizam. Nedavno je izjavio:
„Postoji period tranzicije jer ono što radimo je veoma veliko. Vraćamo bogatstvo u Ameriku… Ne možete se oslanjati na berzu. Morate raditi ono što je ispravno.“
Ovaj ekonomski zaokret već izaziva velike poremećaje na tržištima, jer se očekivanja da će Tramp 2.0 voditi politiku fokusiranu na rast berze sada pokazuju kao pogrešna, što je dovelo do masovne rasprodaje akcija.
Istovremeno, dolazi i do resetovanja američke spoljne politike, sa velikim promenama u pristupu Ukrajini, Bliskom istoku i odnosima sa Kinom. Važni događaji uključuju:
- Sastanak SAD-a i Ukrajine u Saudijskoj Arabiji radi pregovora o okončanju rata.
- Pretnje senatora Lindzija Grejema da će SAD uvesti oštre sankcije Rusiji ako ne pristane na pregovore.
- Pojačan pritisak na Iran, dok Huti prete novim napadima.
- Najava potencijalnog samita Trampa i Sija u junu, uprkos eskalaciji trgovinskog rata između SAD-a i Kine.
Moguće posledice zaplene ruskih rezervi
Dok predsednica ECB-a Kristin Lagard trenutno izražava protivljenje ovoj meri, sve veći broj evropskih političara podržava ideju, ne uzimajući u obzir dalekosežne posledice:
Gubitak globalne finansijske kredibilnosti
Evropa se godinama poziva na pravila međunarodnog finansijskog poretka, ali bi zaplena ruskih rezervi narušila taj kredibilitet i postavila presedan koji bi mogao ugroziti poverenje u evropske institucije.
Slabljenje evra kao rezervne valute
Baš kao što se dovodi u pitanje stabilnost američkog dolara, ovaj potez bi mogao umanjiti atraktivnost evra kao globalne rezervne valute.
Prelivanje krize na obveznice evrozone
Zemlje Globalnog juga, koje drže velike količine evropskih državnih obveznica, mogle bi preispitati svoje pozicije, što bi dovelo do nestabilnosti unutar evrozone.
Novi sukob između SAD-a i EU
Ako bi se SAD usprotivile ovom potezu, to bi moglo produbiti finansijske nesuglasice između Vašingtona i Brisela, dodajući ih na već postojeće trgovinske i geopolitičke tenzije.
Da li je svet na pragu finansijskog razdvajanja?
Zaplena ruskih deviznih rezervi bila bi bez presedana u modernoj ekonomskoj istoriji. Posledice bi gotovo sigurno dovele do ubrzanog preoblikovanja globalnog finansijskog sistema i njegove bifurkacije, odnosno podele na dva odvojena bloka:
Jedan pod vođstvom Zapada (SAD, EU, saveznici).
Drugi pod vođstvom Kine i Rusije, sa podrškom zemalja Globalnog juga.
Dok evropski lideri raspravljaju o ovoj meri, svet bi mogao biti na ivici novog finansijskog poretka—onog koji će definisati globalnu trgovinu, investicije i ekonomsku stabilnost u godinama koje dolaze.
