Knjiga „Zla Farmacija“ razotkriva tamne strane farmaceutske industrije
U svetu gde su medicinska dostignuća slavljena kao trijumfi ljudske ingenioznosti, „Zla Farmacija“ (orginalni naziv dela: Bad Pharma) autora Bena Goldekera izaziva same temelje moderne medicine. Ova kritična i temeljna knjiga, objavljena 2012. godine, razotkriva kako farmaceutske kompanije manipulišu kliničkim ispitivanjima, skrivaju nepovoljne podatke i utiču na lekare, što na kraju šteti pacijentima.
Goldeker tvrdi da je potraga farmaceutske industrije za profitom često na štetu bezbednosti pacijenata i medicinske integriteta.
Jedna od najšokantnijih tvrdnji u knjizi je da su klinička ispitivanja, zlatni standard za procenu efikasnosti i sigurnosti novih lekova, često dizajnirana tako da favorizuju proizvode kompanija koje ih finansiraju.
„Osnov medicine – klinička ispitivanja – često manipulišu farmaceutske kompanije“, piše Goldeker.
Ova manipulacija može se javiti u različitim oblicima, od upotrebe malih, nereprezentativnih grupa pacijenata do primene pristrasnih statističkih metoda koje preuveličavaju koristi lekova.
Na primer, studija iz 2010. godine koju citira Goldeker otkrila je da je 85 odsto industrijski finansiranih ispitivanja pokazalo pozitivne rezultate, dok je samo 50 odsto vladinih finansiranih ispitivanja imalo takav ishod. Ova razlika ukazuje na sveprisutni uticaj finansijskih interesa na naučna istraživanja.
Kada se objavljuju samo pozitivni rezultati, dok se negativni ili neutralni nalazi skrivaju, doktori i pacijenti ostaju sa iskrivljenim razumevanjem stvarnih efekata leka.
„Zla Farmacija“ takođe istražuje globalizaciju kliničkih ispitivanja, gde etički standardi mogu značajno varirati.
Goldeker dokumentuje kako ispitivanja sprovedena u zemljama sa niskim prihodima često ne zadovoljavaju iste rigorozne standarde kao u bogatijim državama. Ovo postavlja ozbiljna pitanja o validnosti i pravičnosti podataka koji se koriste za odobravanje i plasiranje lekova širom sveta.
Regulatorna tela, iako često imaju pristup većini podataka sa ispitivanja, često ne dele ove informacije sa javnošću i zdravstvenim radnicima, ostavljajući doktore da se oslanjaju na potencijalno pristrasne izvore, kao što su farmaceutski predstavnici i industrijski sponzorisani časopisi.
Farmaceutska industrija, sa svojim ogromnim marketinškim budžetom – koji Goldeker procenjuje da je dvostruko veći od izdataka za istraživanje i razvoj – dodatno pogoršava problem.
Kompanije ulažu značajna sredstva u uticanje na odluke lekara o prepisivanju lekova, često kroz suptilne i manje suptilne metode. Ovaj marketinški novac, koji na kraju dolazi od pacijenata i poreskih obveznika, održava sistem u kojem su interesi pacijenata sekundarni u odnosu na korporativne profite.
Goldekerova knjiga nije samo kritika praksi industrije, već i izveštaj o ljudskom trošku ovih obmana.
Priča o TGN1412, leku koji je izazvao teške nuspojave kod volontera tokom kliničkog ispitivanja, služi kao oštar primer. Neobjavljeni podaci iz studije mogli su predvideti ove ishode, ali nikada nisu podeljeni. Ovakvi propusti u obelodanjivanju ključnih informacija mogu dovesti do nepotrebnih patnji, pa čak i smrti.
Iako je „Zla Farmacija“ mračan prikaz, nije bez nade.
Goldeker nudi praktična rešenja za rešavanje sistemskih problema koje identifikuje. Poziva na veću transparentnost u objavljivanju svih rezultata ispitivanja, bez obzira da li su pozitivni ili negativni. To uključuje kreiranje globalnog registra kliničkih ispitivanja i uspostavljanje mehanizama za osiguranje javne dostupnosti svih podataka.
Goldeker takođe naglašava važnost sistematskih pregleda i meta-analiza, koji sintetizuju rezultate više studija kako bi pružili sveobuhvatan i nepristrasan pogled na efikasnost tretmana. Saradnja, mreža istraživača posvećenih proizvodnji visokokvalitetnih sistematskih pregleda, predstavlja model za medicinu zasnovanu na dokazima.
„Zla Farmacija“ je poziv na buđenje za sve koji su uključeni u zdravstvenu zaštitu – pacijente, lekare, regulatore i donosioca politika.
Ona razotkriva mane farmaceutske industrije i izaziva čitaoce da zahtevaju bolje. Kao što Goldeker piše, „Moramo biti informisani i proaktivni. Moramo postavljati pitanja, tražiti pouzdane informacije i zalagati se za promene.“
Za pacijente, to znači biti oprezniji u vezi sa lekovima koje uzimaju i izvorima informacija na koje se oslanjaju.
Za lekare, to znači prepoznavanje pristrasnosti u dokazima koje koriste za donošenje kliničkih odluka i nastojanje da svoju praksu zasnivaju na najboljim dostupnim podacima.
Za donosioca politika, to znači donošenje regulativa koje promovišu transparentnost i odgovornost u farmaceutskoj industriji.
