Evropska centralna banka ubrzano priprema teren za lansiranje Digitalnog Evra
Evropska centralna banka (ECB) aktivno postavlja temelje za verovatno lansiranje svoje digitalne valute – Digitalnog evra, kako na veleprodajnom, tako i na maloprodajnom nivou. Kristin Lagard, predsednica ECB-a, potvrdila je ovu informaciju na poslednjoj konferenciji za medije. „Predsednica Lagard naglasila je da je digitalni evro ‘relevantniji nego ikad’“, objavila je ECB na društvenoj mreži X (bivši Tviter).
Lagard je istakla da će Digitalni evro, centralizovano digitalno rešenje EU, biti spreman za lansiranje u oktobru 2025. godine—pod uslovom da prođe zakonodavnu fazu koja uključuje ključne aktere poput Evropske komisije, Parlamenta i Saveta. Ono što upada u oči jeste izostavljanje evropske javnosti iz ovog procesa, iako će digitalna valuta direktno uticati na svakodnevni život građana.
Stigao im je kraj: Ovo smo svi dugo čekali | Mila Alečković | Mario Zna, 320 Uživo
Zašto je Digitalni Evro „relevantniji nego ikad“?
Da li ima veze sa nedavnom inicijativom Ursule fon der Lajen „ReArm Europe“, kojom se predlaže formiranje evropske vojske? Ovaj projekat zahteva vrtoglavih 800 milijardi evra – novac koji EU trenutno nema. Opcije? Uzeti ga od država članica i njihovih građana ili jednostavno odštampati nove pare putem ECB-a. Drugim rečima, vreme je da se pokrenu ECB-ove „štamparije novca“.
Osim toga, EU je predstavila inicijativu „Unija štednje i investicija“, kojom se planira preusmeravanje čak 10 biliona evra iz „neiskorišćenih ušteđevina“ građana u finansiranje vojnog sektora i jačanje evropske odbrambene industrije. Fon der Lajen je poručila: „Preobratićemo privatnu štednju u preko potrebne investicije.“
Ako vam ovo zvuči šokantno, evo šta to zaista znači: otvoreno kršenje prava na privatnu svojinu i implicitna konfiskacija bogatstva Evropljana, kako bi EU mogla raspolagati njihovim novcem po sopstvenom nahođenju – uključujući finansiranje vojne industrije – bez ikakvog prethodnog pitanja ili dozvole građana.
Ako EU zaista ubrzano klizi ka totalitarnom kolektivizmu, kako ovaj plan sugeriše, tada će Digitalni evro postati moćno sredstvo kontrole – omogućavajući centralizovano upravljanje finansijama građana putem funkcija poput „prekidača za gašenje“ i programabilnih ograničenja potrošnje.
Lagard: Digitalni Evro je ključan za nezavisnost od stranih sistema plaćanja
Kristin Lagard je nedavno u Evropskom parlamentu tvrdila da je Digitalni evro neophodan kako bi EU smanjila zavisnost od stranih platformi za plaćanje. Banke u Evropi moraju inovirati, ali nije samo reč o smanjenju oslanjanja na tehnološke gigante poput Google Pay-a i Apple Pay-a – pravi problem je rastuća popularnost decentralizovanih globalnih sistema poput Bitkoina.
ECB pažljivo prati globalne trendove i primećuje da SAD prihvataju kriptovalute, Bitkoin i stablecoins, što predstavlja pretnju centralizovanom monetarnom sistemu. Prema Rojtersu, „Bankama evrozone potreban je Digitalni evro kao odgovor na napore Donalda Trampa da promoviše stabilne valute u okviru šire strategije razvoja kripta“. Član odbora ECB-a, Pjero Čipolone, podržao je ovu tezu: „Ovo rešenje dodatno potiskuje tradicionalne banke – gube provizije, gube klijente… Zato nam je potreban Digitalni evro.“
Pet godina kasnije: Kako su političari iskoristili strah nazvan „COVID Pandemija“ da unište slobodu ⏰ https://t.co/75RGQcrRIg
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) March 18, 2025
Suština? Lagard i Fon der Lajen nastavljaju da jačaju centralizovanu kontrolu dok dodatno učvršćuju hijerarhijsku strukturu EU – što je, uostalom, oduvek bio njihov cilj.
Građani nisu zainteresovani, ali ECB ima plan
ECB je nedavno objavila rezultate ankete o stavovima građana prema maloprodajnom Digitalnom evru, sprovedene među 19.000 Evropljana iz 11 zemalja evrozone. Ključni zaključci su sledeći:
Građani nisu zainteresovani – Većina Evropljana ne vidi potrebu za Digitalnim evrom jer postojeći sistemi plaćanja već zadovoljavaju njihove potrebe.
Evropljani su podložni propagandi – Iako interesovanje javnosti nije veliko, istraživanje je pokazalo da su Evropljani otvoreni za edukaciju putem videa. ECB je otkrila da gledanje kratkog videa o Digitalnom evru značajno povećava spremnost građana da ga prihvate. Zato nije slučajno što ECB od kraja 2024. godine ubrzano plasira promotivne video materijale.
Građani preferiraju postojeće metode plaćanja – „Evropljani imaju izraženu preferenciju za postojeće načine plaćanja i ne vide nikakvu realnu korist od novog sistema.“ Na prvi pogled, ovo zvuči kao pozitivan znak otpora. Međutim, ECB bi mogla da primeni „ako ne možeš da ih pobediš, pridruži im se“ taktiku, slično onome što je Kina uradila sa digitalnim juanom (e-CNY).
Ne samo maloprodaja – već i veleprodaja
Na nivou veleprodajnih transakcija, EU trenutno eksperimentiše sa tehnologijom distribuiranog registra (DLT) kako bi povezala finansijske institucije širom Evrope i šire. Od maja do novembra 2024. godine, ECB je sprovela testove sa 64 učesnika, uključujući centralne banke, tržišne institucije i operatere DLT platformi, realizujući preko 50 eksperimenata.
„Digitalni keš“ – manipulacija pojmovima
Lagard insistira da je Digitalni evro isto što i keš – što je očigledno obmanjivanje i zavaravanje neupućenih Evropljana. Digitalne valute centralnih banaka (CBDC) mogu biti podložne mikro-kontroli putem datuma isteka, geolokacijskih ograničenja i programabilnih transakcija. Ako građani ne prepoznaju ove rizike, neće ni pružiti otpor.
Da budemo jasni – i fizički keš je fiat valuta, podložna inflaciji i manipulaciji od strane centralnih vlasti. Svaki put kada izdavač proširi novčanu masu, građani gube kupovnu moć, praktično bivajući opljačkani od strane države.
„Pravila za vas, ali ne i za nas“
Dok se obični građani suočavaju sa strogim pravilima, elite često izbegavaju posledice. Kristin Lagard je, na primer, proglašena krivom za nemar jer je odobrila ogromnu isplatu iz džepova poreskih obveznika francuskom biznismenu Bernaru Tapiju. Međutim, nikada nije odslužila kaznu. Kako je izvestio The Guardian, „Francuski sud proglasio je šeficu MMF-a krivom, ali je odlučeno da neće biti kažnjena niti će imati kriminalni dosije.“
Zaključak: Digitalni Evro dolazi – sviđalo vam se to ili ne
Uprkos nezainteresovanosti javnosti, ECB i druge centralne banke nastaviće sa uvođenjem CBDC-a. Da bi održali privid demokratskog procesa, sprovešće ankete i „javne rasprave“, ali će Digitalni evro na kraju postati deo postojećih aplikacija i sistema plaćanja – isto kao što je Kina implementirala e-CNY.
Ipak, kao što je analitičar Aleks Krejner cinično primetio: „Kristin Lagard i Ursula fon der Lajen nikada nisu preuzele projekat koji nisu potpuno upropastile. Nadam se da će nastaviti sa odličnim radom. Srećno im bilo.“
