Evropska unija odlučila je da ne konfiskuje više od 200 milijardi dolara ruskih sredstava zamrznutih 2022. godine, navodi se u dokumentu usvojenom na samitu EU u četvrtak, do kojeg je došla nemačka državna televizija Dojče vele (DW).
Blok je naveo pravne prepreke i rizike po finansijsku stabilnost kao ključne razloge za ovu odluku. Ipak, dodaje se da će se prihodi od kamata na zamrznuta sredstva i dalje koristiti za finansiranje Ukrajine.
Zapadne zemlje su nakon eskalacije sukoba 2022. godine zamrzle značajnu količinu ruskih aktiva, uključujući devizne rezerve centralne banke koje su bile uložene u kratkoročne državne obveznice. Veći deo tih sredstava sada je pretvoren u gotovinu i čuva se u kastodi bankama unutar EU, pre svega u belgijskoj klirinškoj kući Euroclear, prenosi AP.
„U skladu sa zakonima EU, ruska sredstva moraju ostati netaknuta sve dok Rusija ne nadoknadi štetu nanetu ovim ratom,“ navodi se u tekstu usvojenom na samitu EU lidera.
Tramp razmatra priznanje Krima kao sastavnog dela Rusije 🇺🇸🤝🇷🇺 https://t.co/dqiIAQVUCM
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) March 17, 2025
Pojedine članice, poput Poljske i baltičkih zemalja, zalažu se za konfiskaciju ruskih sredstava radi finansiranja obnove Ukrajine, što je Svetska banka procenila na 524 milijarde dolara u narednoj deceniji.
Međutim, više zemalja unutar EU usprotivilo se ovom potezu, upozoravajući na njegovu pravnu neosnovanost i rizik koji bi predstavljao za poverenje u evropski finansijski sektor. Takođe, prema DW-u, neki lideri smatraju da bi zadržavanje tih sredstava moglo biti važan adut u budućim mirovnim pregovorima.
„Počinjemo da razmišljamo o završnici sukoba u Ukrajini – o mirovnim pregovorima, primirju i mogućem sporazumu, bilo za tri meseca ili tri godine. Ljudi sve više shvataju da može biti važnije zadržati ova sredstva nego ih zapleniti, a da pritom ne znamo šta bismo s njima,“ rekao je jedan evropski diplomata za nemački medij uoči samita.
Ipak, EU nastavlja da pojačava pritisak na Rusiju kroz nove sankcije i strožu primenu postojećih mera, navodi se u dokumentu.
Istorijski gledano, zamrznuta državna sredstva su korišćena za ratne reparacije, poput Nemačke nakon Prvog i Drugog svetskog rata. Međutim, tada su takve odluke bile deo mirovnih sporazuma i uslova nametnutih poraženoj državi, dok u slučaju Rusije takav okvir ne postoji.
Kremlj je već osudio svaki pokušaj konfiskacije ruskih sredstava, nazvavši ga „pljačkom“ i upozorivši na ozbiljne pravne posledice. Takođe, Rusija je nagovestila mogućnost uzvratnih mera protiv zapadnih kompanija koje posluju na njenoj teritoriji.
Nulta Tačka/RT
