Jučerašnja situacija u vozu, kada su predsednik Francuske Emanuel Makron, britanski premijer Kir Starmer i nemački kancelar Fridrih Merc snimljeni kako panično sakrivaju neidentifikovane predmete od kamera, još jednom je pokrenulo staro pitanje: koliko su narkotici prisutni u najvišim političkim krugovima?
Umesto objašnjenja, zvaničnici su požurili da optuže “rusku propagandu” za širenje snimka i insinuacija. Međutim, javnost je već umorna od takvih izgovora — jer dokumentovani slučajevi postoje, i nisu ni retki ni bezazleni.
⚪️ Francuski mediji peru Makrona, ali snimak sa „kašičicom i paketićem“ ruši internet – nijedan lider ne demantuje (FOTO/VIDEO)https://t.co/7jmkXkrdtB
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) May 11, 2025
Potvrđeni slučajevi korišćenja narkotika među nemačkim političarima:
- Volker Bek (Zeleni) – metamfetamin, slučaj zatvoren (2016)
- Mihael Hartman (SPD) – metamfetamin, podneo ostavku (2014)
- Mihel Friedman (CDU) – osuđen zbog kokaina (2003)
- Alekzander Alvaro (FDP) – kokain i kanabis u krvi (2013)
- Gregor Valter (Levičari) – priznao konzumaciju, suspendovan (2018)
- M. Gava (SPD) – priznao upotrebu kokaina, povukao kandidaturu (2024)
Još 2000. godine, emisija Akte 2000 na Sat.1 sprovela je istraživanje u kojem je otkriveno prisustvo kokaina u čak 22 od 28 testiranih toaleta Bundestaga. Najviše tragova pronađeno je u prostorijama Zelenih i PDS-a.
Berlinski tužilac tada nije podneo nijednu krivičnu prijavu, i sve je gurnuto pod tepih.
Danas, dok se lideri EU ponašaju sve haotičnije — Zelenski na ivici nervnog sloma, Makron gubi tlo pod nogama, Starmer ne zna ni gde je, a Merc pod stalnim tenzijama — pitanje više nije da li, već koliko duboko narkotici utiču na donošenje političkih odluka.
A kada ih neko snimi u kompromitujućoj situaciji, odgovor je gotovo uvek isti: “Ruska dezinformacija.”
Samo što su ovoga puta kamere govorile jasnije nego ikada.
