Radno vreme duže od 52 sata nedeljno ne troši samo strpljenje — već može fizički da promeni strukturu vašeg mozga, pokazuje nova studija objavljena u časopisu Occupational and Environmental Medicine. Uz pomoć napredne magnetne rezonance, istraživači su otkrili da prekovremeni rad dovodi do uvećanja čak 17 moždanih regija ključnih za kognitivne funkcije i emocionalnu kontrolu.
U zemlji poput Južne Koreje, gde je upravo 52 sata zakonski maksimum, naučnici su među zdravstvenim radnicima otkrili da dugotrajan stres izaziva biološke promene u mozgu koje mogu biti rani znakovi opadanja moždanih funkcija. Svetska zdravstvena organizacija već povezuje 745.000 smrti godišnje sa srčanim i moždanim udarima izazvanim prekovremenim radom — a ova studija sada pokazuje i kako to izgleda unutar samog mozga.
Razotkrivanje sistema koji vrišti od straha | Miša Bačulov | Mario Zna, 331 UŽIVO
“Prenapregnuti” mozak: Šta pokazuje snimak
U istraživanju koje je obuhvatilo 110 medicinskih radnika, utvrđene su značajne razlike između onih koji rade prekovremeno i onih koji to ne čine. Kod preopterećenih ispitanika, regija mozga poznata kao leva srednja frontalna vijuga — ključna za radno pamćenje i donošenje odluka — bila je uvećana za čak 19%.
Takođe su povećane regije poput insule, koja reguliše emocije i telesnu svest. Psihijatar dr Harold Hong, koji nije učestvovao u istraživanju, upozorava:
„Veći volumen ne znači bolju funkciju — ovde se vidi kako se mozak bori da izdrži napor. Ovo je biološki znak pobune zbog stresa.“
Autor studije dr Vanhjung Li naglašava da se promene u mozgu javljaju uz pad kognitivnih sposobnosti i porast anksioznosti, dodajući:
„Ovo nije samo umor — to je prepravka moždane mreže pod hroničnim pritiskom.“
🌎 Novo leto ista histerija! UN sada predviđa nezabeleženo zagrevanje planetehttps://t.co/xdzR3wwdym
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) May 28, 2025
Od mozga do tela: Lanac zdravstvenih posledica
Ugroženost nije ograničena samo na mozak. Dug rad već je povezan s povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i poremećaja sna. Prema metaanalizi iz 2025. godine u Current Cardiology Reports, ljudi koji rade više od 55 sati nedeljno imaju 13% veći rizik od bolesti srca. Takođe, produženo radno vreme ubrzava razvoj predijabetesa.
„Nedostatak sna, hormonski disbalans i loše životne navike dodatno pogoršavaju situaciju,“ kaže psihoterapeut dr Viktorija Grinman.
Ova korejska studija sada pruža i neuropatološki dokaz: amigdala, deo mozga zadužen za strah i stres, raste kod preopterećenih ljudi, dok veze u prefrontalnom korteksu, zaduženom za kontrolu emocija, slabe.
Kako zaštititi mozak i posao: Strategije za promenu
Stručnjaci upozoravaju da se trend mora zaustaviti zajedničkim naporima. Dr Hong savetuje:
„Zakažite vreme za odmor kao što zakazujete sastanke. Vaše telo zna kada je pod stresom — slušajte ga.“
Za poslodavce, fleksibilno radno vreme i rad na daljinu pokazali su se kao efikasne mere. Studija iz 2025. objavljena u BioMed Research International pokazala je da autonomija u planiranju radnog vremena smanjuje stres između posla i porodice za 22%.
Međutim, odgovornost nije samo na radnicima.
„Potrebne su politike koje ograničavaju radno vreme, povećavaju resurse za mentalno zdravlje i stavljaju blagostanje ispred profita,“ ističe dr Li, pozdravljajući francuski zakon o ‘pravu na diskonekciju’, koji ograničava poslovnu komunikaciju van radnog vremena.
Tihi krik mozga za ravnotežom
Ova studija razotkriva savremeni paradoks: kultura u kojoj se „prekovremeni rad“ slavi, dok mozak trpi štetu. Dr Hong zaključuje:
„Vaš mozak nije neuništiv — čak i kada vas goni strast i ambicija.“
Istraživači traže dugoročne odgovore, ali poruka je već jasna:
Zdravlje nije posledica produktivnosti — ono je njen preduslov.
Ako ga ignorišemo, cena prekovremenog rada biće neizbrisiva — i zapisana u samoj anatomiji uma.
