EVO KAKO ČUVANJE TAJNE UTIČE NA VAS

Čuvanje tajni, ličnih, tuđih, nekih potpuno nebitnih.. Ponekad mogu da utiču na vas

Svako ima neku tajnu i to nije neka tajna

U stvari, ako ste poput većine ljudi, verovatno možete izbrojati desetak ličnih podataka koje nikada ni sa kim niste podelili i verovatno nikada nećete.

Možda je to jedno noćno druženje sa strancem. Ili ste možda jednom počinili sitni zločin i izvukli se iz toga.

Mnogi ljudi drže svoja politička i verska uverenja i mišljenja u tajnosti, posebno ako veruju da se neko drugi neće složiti sa njima. Neki ljudi sakrivaju svoj finansijski status, bilo da imaju mnogo više ili mnogo manje nego što drugi misle. Slično tome, seksualna orijentacija i seksualnost pretežno su privatna stvar kod većine ljudi.

Koje sve tajne ljudi čuvaju?

Tajna je namerno zadržavanje ličnih podataka od jedne ili više drugih osoba. Čuvanje tajni često može biti dugoročno štetno, kako fizički tako i psihički. Međutim, prema psihologu sa Univerziteta Kolumbija Michael Slepian-u i psihologu sa Univerziteta u Čikagu Alex Koch-u, nas ne boli uskraćivanje informacija od drugih.

Umesto toga, činjenica je da smo skloni preteranom razmišljanju o svojim tajnama.

Neke tajne koje čuvamo ne štete nama, jer se ionako ne tiču nikoga drugog. Ali druge koje nam teško padaju na pamet, to su one tajne koje nam vremenom nanose štetu. Kako bi razumeli zašto je to tako, Slepian i Koch sproveli su niz ispitivanja.

Prethodna istraživanja otkrila su da se tajne koje ljudi obično čuvaju mogu grupisati u 36 osnovnih kategorija. Oni se kreću od nevere do kriminalnog ponašanja, od romantičnih želja do nezadovoljstva poslom i od traumatičnog iskustva do bavljenja neobičnim hobijem.

Ono što je nejasno sa ove liste je zašto su neke tajne štetne, dok druge nisu.

U prvoj studiji istraživači su zatražili od učesnika da 36 zajedničkih tajni rasporede u onoliko grupa koliko žele.

Analizirajući grupacije koje su ljudi napravili, istraživači su uspeli identifikovati tri dimenzije koje opisuju svaku tajnu:

– Nemoral: Neke tajne uključuju ponašanja koja bi ljudi, uključujući i one koji čuvaju tajne, smatrali nemoralnima. Primeri tajni koje su visoko na nemoralnoj dimenziji uključuju nanošenje štete drugoj osobi, krađu ili druga nezakonita dela. Druge tajne nemaju posebnu moralnu komponentu, poput ambicija, hobija ili osećaja nezadovoljstva na poslu.

– Povezanost: Ljudi uglavnom drže u tajnosti detalje svojih intimnih odnosa. Primeri tajni koje su visoko na relacijskoj dimenziji su romantična želja, neverstvo i seksualno ponašanje. Nasuprot tome, druge tajne nemaju mnogo veze sa našim odnosima, poput problema u školi ili na poslu, kao i verskih ili političkih stavova i mišljenja.

– Shvatanje: U svom radnom veku određene podatke često moramo čuvati kao tajnu(poslovna tajna). Jasno razumemo zašto čuvamo ove tajne. Drugim rečima, imamo uvid u njih. Nasuprot tome, često nemamo uvid u razloge naših bračnih ili zdravstvenih problema, pa se oni ocenjuju nisko na dimenziji shvatanja tajni.

U daljim istraživanjima Slepian i Koch otkrili su da mogu predvideti koje će tajne naneti štetu razmatrajući kako se svaka rangira u tri dimenzije. To je zato što svaka od dimenzija ima posebno emocionalno iskustvo koje je povezano sa njom.

Zašto su neke tajne tako štetne?

Tajne mogu biti psihološki štetne jer onaj koji čuva tajne nema priliku razgovarati o njihovom sadržaju sa drugim ljudima. Kad imamo problema, pomaže nam da ih podelimo sa drugima koji nam mogu dati uvid u to kako se sa njima nositi. Ali, kada su u pitanju tajne koje su visoko na dimenziji nemorala, osećamo sram i nerado ih delimo, često sa dobrim razlogom.

Međutim, manje je verovatno da će tajne koje se nalaze u druge dve dimenzije dovesti do psihološke povrede.

Na primer, tajne visoko na dimenziji povezanosti uveravaju nas da imamo vredne društvene ili intimne odnose. Samim tim, ako imate tajnog ljubavnika, misli o ovoj intimnoj vezi zasigurno podižu raspoloženje, čak i ako ih ne možete podeliti sa drugim ljudima.

Slično, tajne koje su visoko na dimenziji shvatanja izazivaju osjećaj kompetentnosti. Na primer, saznanje da su vam poverene tajne informacije na poslu uverava vas da ste sposobna i pouzdana osoba, a taj osećaj osnažuje psihu.

Naravno, tajna može biti visoka u dve ili čak sve tri dimenzije istovremeno. Na primer, tajna o aferi može biti visoka i zbog nemorala i povezanosti. Zbog toga, onaj koji čuva tajne može osećati sram što vara svog supružnika i uzbuđenje što je istovremeno intimno povezan sa drugim ljudskim bićem.

Kako čuvati tajnu bez povređivanja sebe ili drugih?

Napominjući da čuvanje tajni uglavnom šteti onome koji je čuva jer o tome razmišljaju, Slepian i Koch su predložili da bi uvid u razlog zašto se tajna čuva mogao pomoći u ublažavanju psihičkog stresa. U tu svrhu osmislili su jednostavnu vežbu uokvirivanja koju su testirali na 300 učesnika.

– Ako nikom ne štete što imati ovu tajnu. (Nemoral)
– Ova tajna štiti nekoga koga poznajem. (Povezanost)
– Imam dobar razlog za ovu tajnu. (Shvatanje)

Oni koji su se svakodnevno bavili ovom vežbom uokvirivanja prijavili su manje razmišljanja o svojoj tajni i generalno bolje raspoloženje tokom sledeće nedelje. Uopšteno govoreći, ovaj rezultat sugeriše da jasnost razloga čuvanja tajne može smanjiti psihološku štetu koja proizilazi iz razmišljanja o tome.

Svi imamo lične podatke koje radije ne delimo sa drugim ljudima.

Dok neke tajne čuvamo od srama, druge nas mogu osnažiti. Sve dok jasno razumemo razlog čuvanja tajne, možemo sebe sprečiti da ne upadnemo u štetno spiralno razmišljanje o tome iznova i iznova.

Nulta Tačka/PsychologyToday