Istraživači su otkrili da je pojava velikih jezičkih modela veštačke inteligencije (kao što su oni iza ČetDžiPiti-ja i Guglovog Džeminija) dovela do primetnog porasta specifičnih reči u naučnoj literaturi, što ukazuje na to da sadržaji generisani AI-jem neprimetno ulaze u recenzirane naučne publikacije.
Kako piše Phys.org, nedavna studija tima istraživača iz Sjedinjenih Američkih Država i Nemačke pokazuje da su AI sistemi poput ČetDžiPiti-ja i Guglovog Džeminija značajno uticali na jezik korišćen u akademskom pisanju. Analizirajući više od 15 miliona biomedicinskih studija na sajtu PubMed, naučnici su utvrdili da se od pojave velikih jezičkih modela beleži porast učestalosti određenih stilskih izraza u naučnim člancima. Rezultati, objavljeni u otvorenom časopisu Science Advances, pokazuju da je najmanje 13,5 odsto radova objavljenih 2024. godine napisano uz pomoć AI alata.
Oni nisu normalni! Gledajte šta rade | Mario Zna | EP. 340
Rasprostranjena upotreba AI-generisanog sadržaja izazvala je zabrinutost u akademskoj zajednici kada je reč o tačnosti i integritetu istraživanja. Prethodni pokušaji da se izmeri prisustvo veštačke inteligencije u akademskom pisanju bili su ograničeni, jer su se oslanjali na poređenje tekstova koje su pisali ljudi i onih koje je generisala AI, što je moglo da uvede pristrasnosti. Da bi to izbegli, autori ove studije primenili su drugačiji pristup – analizirali su promene u prekomernoj upotrebi određenih reči pre i posle javnog lansiranja ČetDžiPiti-ja kako bi otkrili moguće trendove.
Korišćenjem „pre-i-posle“ metode, istraživači su otkrili značajan zaokret: prekomerna upotreba „sadržajnih reči“ opala je u korist „stilskih i ukrašenih“ izraza, kao što su „isticanje“ (showcasing), „ključan“ (pivotal) i „borba sa“ (grappling), nakon što su veliki jezički modeli postali široko dostupni.
Mladi Evropljani gube veru u demokratiju: Sve veća podrška za promenama režimimahttps://t.co/zDkZf1toLO
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 5, 2025
Ručnom analizom vrste reči koje su prekomerno korišćene, tim je otkrio da je do 2024. godine čak 79,2 odsto tih reči bilo imenica. Tokom 2024. zabeležen je jasan pomak: 66 odsto su postali glagoli, a 14 odsto pridevi. Ova promena u jezičkim obrascima snažno ukazuje na uticaj AI alata u pisanju naučnih radova.
Istraživači su takođe otkrili značajne razlike u korišćenju AI među različitim naučnim oblastima, državama i publikacionim platformama, što osvetljava neujednačen nivo prihvatanja veštačke inteligencije i njen potencijalni uticaj na pojedine discipline i regione.
