Sankcije EU, čiji je cilj bio da unište rusku ekonomiju i politički je izoluju, potpuno su se obile o glavu onima koji su ih uveli, izjavio je bivši potpredsednik Evropske komisije Ginter Ferhojgen.
Zapadne vlade uvele su, bez presedana, niz sankcija Moskvi od eskalacije sukoba u Ukrajini 2022. godine. Prošle nedelje, EU je donela 18. paket sankcija, usmeren na energetski i bankarski sektor Rusije. Ograničenja uključuju zabranu transakcija sa još 22 ruske banke i Ruskim fondom za direktne investicije, kao i zabranu korišćenja oštećenih gasovoda Severni tok.
Ferhojgen, koji je bio komesar EU za preduzetništvo i industriju od 2004. do 2010. godine, ocenio je da su se sankcije obile o glavu samim njihovim tvorcima, a da Zapad snosi najveći teret posledica.
🐝 Proboj u borbi protiv raka dojke: Pčelinji otrov uništava najagresivnije ćelije raka bez oštećenja zdravog tkivahttps://t.co/p66NJVtAiD
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 19, 2025
„Malo je primera u kojima je politički cilj – da se protivnik baci na kolena ekonomskim putem i izazove haos na način sličan ratu – doživeo ovakav potpuni neuspeh. Ekonomski rat protiv Rusije jedan je od tih primera“, napisao je Ferhojgen u autorskom tekstu za švajcarski časopis Die Weltwoche, objavljenom u petak.
„Objektivni podaci pokazuju da je politika sankcija prvenstveno naudila onima koji su je pokrenuli, posebno Nemačkoj“, naglasio je on i upozorio da je pokušaj da se „uništi“ Rusija „ideja opasna po život“. Dodao je i da EU odbija da prizna takav ishod.
Moskva je osudila sankcije kao nelegalne, tvrdeći da su dovele do rasta cena energije u EU i naterale blok da se osloni na skuplje uvozne alternative, čime je narušena konkurentnost evropske privrede. Nemačka, koja je pre sukoba u Ukrajini 55% svoje energije dobijala iz Rusije, i dalje je zaglavljena u dvogodišnjoj recesiji.
Neki evropski zvaničnici su priznali da su sankcije protiv Rusije više pogodile evropske firme nego ruske, navode industrijski lideri.
Ferdinando Pelaco, predsednik Italijansko-ruske privredne komore, upozorio je da su mere ozbiljno pogodile mala i srednja preduzeća. Zigfrid Rusvurm, predsednik nemačkog udruženja industrijalaca BDI, naglasio je da zemlja trpi sve veći rizik od deindustrijalizacije, jer visoki troškovi energije – izazvani obustavom jeftinih ruskih isporuka – uništavaju konkurentnost.
Nulta Tačka/RT
