Australijska centralna banka (RBA) priprema teren za distopijsku finansijsku stvarnost u kojoj će „novac dobiti mozak, a upravljanje preći u tuđe ruke“, upozorava istraživač Džon Mek Glion.
Prema njegovim rečima, RBA tiho gradi svet u kojem novac može da „istekne“ ili bude ograničen na određene geografske oblasti, skokovito ulazeći u svet „programabilnog novca“.
Džon Mek Glion, istraživač i esejista koji se bavi psihologijom i društvenim odnosima, ističe da se promena koja se dešava ne primećuje odmah jer se odvija tiho, u odborima i na sastancima.
Vreme je za istinu! Spremni su na sve | Mario Zna | EP. 344
Dok Australijanci raspravljaju o kamatnim stopama i cenama nekretnina, u Bazelu, Švajcarskoj, grupa neizabranih zvaničnika oblikuje budućnost novca. Banka za međunarodna poravnanja (BIS) utiče na monetarne politike centralnih banaka širom sveta, a RBA aktivno učestvuje u ovom procesu.
Kroz pilot projekat „Projekt Pine“, australijska centralna banka započela je uspostavljanje nove finansijske arhitekture – ne samo digitalnog novca, već i programabilnog novca.
Za razliku od digitalnog novca kakvog danas poznajemo, programabilni novac ima ugrađenu logiku – može mu se narediti šta sme, a šta ne sme da radi. To je novac sa uslovima, parametrima i instrukcijama koje automatski sprovodi.
Ovaj novac može da istekne – ako ga ne potrošite u roku od 30 dana, nestaje. Može biti geografsku ograničen – validan u jednom poštanskom broju, a blokiran u drugom. Može znati na šta se troši i odbiti transakcije koje ne odobrava – nema kockanja, nema kupovina noću, nema donacija određenim organizacijama.
Sve ove promene ne zahtevaju raspravu u parlamentu – dovoljno je jedno podešavanje politike, regulatorna izmena ili linija koda. Porezi bi mogli biti automatski obračunavani u trenutku kupovine, sa dinamički prilagođenim stopama i nametima koji se uvode trenutno, bez javnog pristanka.
🧠 Najnovija studija otkrila: „Pandemija“ ubrzala starenje mozga za pola godine – čak i kod onih koji nisu „pali“ na manipulacijehttps://t.co/Jc627E0ggK
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 22, 2025
Ako kupovina ne zadovoljava pravila, transakcija može biti poništena. Ovo nije futuristička vizija – ovo se već dešava.
BIS je objavio tehničke dokumente o funkcionalnosti programabilnog novca, infrastruktura postoji, pilot-projekti su u toku, a Australija je jedna od prvih zemalja koje su se uključile.
RBA je prošle godine započeo testiranje digitalne valute i već sarađuje sa međunarodnim finansijskim institucijama i tehnološkim kompanijama na razvoju novog globalnog monetarnog sistema u kojem će novac postati sredstvo za sprovođenje politike.
Ovo nije izolovan projekat – deo je šireg trenda širenja regulatorne moći kroz niz mera i pravila koja se tiho uvode poslednjih godina: reforme za sprečavanje pranja novca, regulative o digitalnoj imovini, pravila o identifikaciji korisnika, monitoring transakcija u realnom vremenu.
Sve to pojedinačno može zvučati razumljivo i potrebno, ali zajedno čini sistem za upravljanje ekonomijom u realnom vremenu – gde intervencije nisu retke, već stalne, tihe, automatske i ugrađene u samu suštinu transakcija.
Ovaj proces nije dramatičan ni javno objavljen – odvija se kroz propise, smernice i dokumente koje retko ko čita, ali koji ima ogromnu snagu.
Pored unutrašnjih pritisaka, Australija je deo globalnog finansijskog sistema gde odstupanja od međunarodnih standarda donose ozbiljne posledice: skuplje pozajmice, manji pristup kapitalu, narušeni međunarodni odnosi.
Zbog toga centralne banke i regulatori širom sveta blisko sarađuju i usklađuju se sa „globalnim najboljim praksama“, a Australija ne samo da ih prati, već i učestvuje u njihovom kreiranju i primeni kod kuće, često bez javne debate.
Ove regulative nose poruke modernizacije i inkluzivnosti, ali u osnovi postavljaju pitanja ko kontroliše novac i kakva sloboda pojedinca ostaje u digitalnoj ekonomiji.
Programabilni novac nije samo tehnološki napredak, već promena odnosa između države i pojedinca, gde novac postaje uslovljen i politički alat za oblikovanje ponašanja, sprovođenje pravila i marginalizaciju onih koji se ne pokoravaju.
Ovo nije zastrašujuća fikcija, već realna posledica kada se „novcu da mozak, a prekidač preda drugima“.
Nije cilj da se protivimo inovacijama – tehnologija može olakšati pristup uslugama i smanjiti prevaru, ali ista ta sredstva mogu da nametnu uniformnost i smanje prostor za neslaganje i slobodu.
Nulta Tačka/TPV/SkyNews.Com.AU
