У дубинама финских шума, научници су открили тајну алхемију сакривену у иглицама норвешке јелке. Испоставило се да ове јелке садрже наночестице злата толико мале да су невидљиве голим оком, а које се природно формирају уз помоћ симбиотских бактерија.
Истраживачи који су их открили пружају увид у сложену интеракцију дрвећа, бактерија и трагова метала, са потенцијалним применама од експлоатације минерала до здравља људи.
Злато у иглицама јелке
Студија објављена у Environmental Microbiome показује да неке јелке у близини златног рудника Китила у Финској садрже ситне честице злата, формиране уз помоћ ендофитних бактерија које живе у иглицама. Ове бактерије трансформишу растворљиво злато из земљишта у стабилне наночестице – процес познат као био-минерализација.
Иако количина злата није довољна за комерцијалну експлоатацију, присуство ових бактерија може служити као природни показатељ подземних златних лежишта.
Кључне тачке открића:
- Златне наночестице пронађене у иглицама јелке у близини највећег финског златног рудника.
- Симбиотске бактерије концентришу злато и смањују његову токсичност, формирајући стабилне наночестице.
- Присуство злата у биљкама и микробима може имати непроучене здравствене користи, укључујући антиинфламаторна дејства и бољу апсорпцију хранљивих материја.
- Откриће илуструје сложену повезаност природе – интеракцију бактерија, биљака и метала.
Микробни „златари“ у јелкама
Злато не настаје случајно. Истраживање је показало да бактерије као што су Cutibacterium и Corynebacterium живе у иглицама које садрже наночестице злата. Ове бактерије стварају лепљиве биофилмове који заробљавају и стабилизују златне јоне, претварајући их у безопасне честице.
„Наши резултати указују да бактерије и други микроби у биљкама могу утицати на акумулацију злата у дрвећу,“ каже Каиса Лехосма са Универзитета у Оулу.
Ова микробна посредничка улога није само фасцинантна – она може омогућити еколошко тражење минерала, смањујући потребу за разарајућим бушењем.
Злато и здравље људи
Злато је вековима коришћено у традиционалној медицини, од Ајурведског Swarna Bhasma до колоидног злата. Модерна истраживања указују да наночестице злата могу имати антиинфламаторна, антиоксидативна и неуропротективна својства.
Могуће примене укључују:
- Смањење упала, потенцијално помажући код артритиса.
- Заштита неурона од оксидативног стреса, што обећава у лечењу неуродегенеративних болести као што је Алцхајмерова болест.
- Јачање имуног система и балансирање прекомерних реакција код аутоимуних поремећаја.
Наночестице злата могу бити боље апсорбоване ако их стабилизују органски једињења, а истраживања указују да бактерије у људском цреву могу помоћи у преради злата из хране или суплемената.
Биоминерализација: Како бактерије трансформишу злато
Ризобактерије (Pseudomonas, Bacillus spp.) у тлу и кореновима смањују златне јоне до наночестица.
Ендофитне бактерије (Bacillus subtilis, Enterobacter spp.) колонизују биљна ткива и помажу у синтези AuNP наночестица.
Микробиота људског црева (Lactobacillus, Bifidobacterium) могу претворити златне соли у наночестице и олакшати апсорпцију.
Гљиве микоризе (AMF, Glomus spp.) формирају симбиотске везе са коренима и олакшавају формирање наночестица злата.
Ендофитне гљиве (Fusarium oxysporum, Aspergillus niger) трансформишу златне соли у био-компатибилне наночестице.
Откриће наночестица злата у јелкама отвара могућности за био-рударење, еколошки одрживу експлоатацију метала, пречишћавање воде и рехабилитацију ретких минерала из електронског отпада.
Нулта Тачка/Медији
