Молекуларни биолог Беки Меклејн тврди да јој је фармацеутска компанија Фајзер претила њој и њеној породици јер је указала на ризике и небезбедне услове рада у лабораторији у којој се користила мРНА технологија.
Меклејн је почела да ради у Фајзеровој лабораторији у Конектикату 2000. године, где је, како наводи, убрзо приметила озбиљне пропусте у безбедности. Три године касније, након што је више пута упозоравала руководство без одзива, дошло је до инцидента који је променио њен живот.
Изложеност генетски модификованом вирусу
Према њеним наводима, 2003. године била је изложена генетски модификованом лентивирусу који је настао применом технологија ‘добитка функције’ (gain-of-function) – поступака који вирусе чине заразнијим и опаснијим. Последице су биле озбиљне: губитак осета, периодичне парализе, јаки болови и неуролошки поремећаји.
Лекари нису могли да поставе дијагнозу нити да предложе адекватан третман, јер је компанија одбила да открије податке о врсти вируса, тврдећи да су у питању „пословне тајне“.
То је означило почетак деценијске борбе у којој је Меклејн покушавала да добије своје медицинске и лабораторијске податке како би могла да се лечи.
Од узбуњивача до тужбе
Током година које су уследиле, Меклејн је постала узбуњивач – одбила је да ћути и суочила се са претњама и притисцима.
У књизи „Разоткривање: Научница из Фајзера у борби против корупције, лажи и издаје“ (Exposed: A Pfizer Scientist Battles Corruption, Lies, and Betrayal) описује како је покушала да укаже на проблеме у лабораторији, претрпела озбиљно здравствено оштећење, изгубила посао и прошла кроз дуготрајан судски процес.
Према њеним речима, Фајзер је више пута покушао да је натера да потпише споразум о ћутању, што је она одбила. Тај став је, како каже, платила здрављем, послом и егзистенцијом.
Оптужбе за ‘заробљене институције’
Меклејн у својој књизи тврди да проблем није ограничен само на једну компанију, већ да је у питању системска корупција у фармацеутској индустрији и регулаторним институцијама. Наводи да су Агенција за безбедност и здравље на раду (OSHA) и Управа за храну и лекове (FDA) ‘заробљене агенције’ које често делују у корист корпорација.
Познати амерички активиста за заштиту потрошача Ралф Нејдер у предговору њене књиге пише:
„Опис књиге не може у потпуности дочарати ужас онога што су Беки Меклејн и њен супруг Марк преживели. Компанија је, уз подршку појединих државних службеника, спроводила застрашивање, прикривање, незаконите отпусте и покушаје потпуног ћутања јавности.“
„Ако проговориш – готова си“
У интервјуу за The Defender, Меклејн је навела да је у лабораторији владала “култура страха“. Према њеним речима, сви су знали да је ризично пријављивати проблеме:
„Ако документујеш проблеме у биолошкој безбедности или их јавно поменеш – готов си.“
Научници су, каже, радили са технологијама које могу мењати генетски материјал ћелија. После више инцидената, једног јутра затекла је свој радни сто прекривен материјалом од експеримента који је спровео неискусан радник без њеног знања. Убрзо потом, почели су први неуролошки симптоми.
Проблем ‘пословних тајни’ у науци
Када је затражила документацију о вирусу ком је била изложена, Фајзер је одговорио да „права на пословну тајну превазилазе право на информације“.
Како јој се здравље погоршавало, отишла је на боловање, а затим је отпуштена. Меклејн је поднела тужбу и након година суђења добијала је спор 2010. године – освојила је накнаду за изгубљену зараду, али не и одштету за бол и болест.
Притисци на породицу
Током суђења, тврди, компанија је покушала да је индиректно примора на ћутање тако што је вршила притисак на њеног супруга, који је радио у америчкој Агенцији за храну и лекове (FDA).
„Два месеца пре суђења, позвали су мог мужа и рекли му да ће изгубити посао ако ме не натера да се нагодим са Фајзером,“ каже она.
Њен супруг је одбио да је натера на ћутање и поднео оставку након што је био лажно оптужен, упркос 18 година беспрекорне службе.
Позив на реформу
Иако никада није добила потпуну медицинску документацију, Меклејн је наставила да се бори за промене у биотехнолошкој индустрији.
Данас се залаже за укидање споразума о ћутању када је реч о лабораторијским несрећама и јавном здрављу.
„Јавност има право да зна које су опасности у овим лабораторијама, посебно после ‘пандемије’. OSHA мора бити реорганизована, јер тренутно не разуме у потпуности ризике биотехнологије,“ истиче Меклејн.
„Потребна нам је већа слобода говора и боља заштита узбуњивача међу научницима и лекарима. Нико не би требало да пролази кроз десет година пакла само зато што је желео безбедно радно место или желео да заштити јавност.“
Нулта Тачка/Медији
