Мрачна истина медицине: Када су „лекови“ убијали више него што су лечили

Вековима је медицинска струка промовисала третмане који су – уместо исцељења – доносили патњу, инвалидитет и смрт. Од удисања живиних испарења до лоботомије, историја медицине препуна је интервенција које су некада слављене као научни пробој, а данас су препознате као смртоносне обмане.

Данас, док поверење у модерну медицину опада услед контроверзи око „вакцина“, фармацеутских лобија и институционалне корупције, ови историјски примери намећу питање:

  • Колико ће данашњих медицинских третмана будуће генерације осуђивати као злочин над пацијентима?
  • И зашто медицина толико често понавља своје највеће грешке?

Историја убитачних „терапија“

Списак опасних медицинских заблуда дугачак је и поразан. У 18. и 19. веку лекари су прописивали удисање живиних испарења за сифилис и туберкулозу, игноришући њена тешка неуротоксична дејства.

Пуштање крви, примењивано хиљадама година, слабило је пацијенте до смрти под уверењем да „лоша крв“ мора бити испуштена из тела.

Трепанација – бушење лобање ради „ослобађања злих духова“, убијала је жртве незнања и примитивних веровања.

Чак и у 20. веку, извођене су:

  • непотребне хистеректомије за „хистерију“ код жена,
  • лоботомије које су пацијенте претварале у живе биљке,
  • зрачење акни, које је остављало младима канцерогене последице и трајне ожиљке.

Посебно је шокантно то што су многе од ових пракси наставиле да се примењују и после доказа о њиховој опасности.

Када је токсично било „лек“

Арсенска козметика Викторијанске епохе тровала је жене у потрази за савршеном кожом.

Иперит – хемијско оружје из Првог светског рата – коришћен је као „терапија“ за туберкулозу.

Лекари су промовисали цигарете као лек за астму и бронхитис.

Хероин је дававaн деци као лек против кашља, уз лажну тврдњу да није аддиктиван.

Да ли ће данашња медицина сутра бити оптужена

Ове праксе нису биле маргиналне – то је била званична медицина, подржана од институција и угледних лекара.

Образци се понављају:

  • финансијски интереси,
  • институционални инат,
  • слепо поверење у ауторитет, често надјачавају доказе и етику.

И данас, критичари указују на:

  • прекомерно прописивање опиоида,
  • антидепресиве повезане са самоубилачким мислима,
  • агресивну хемотерапију која често штети више него што помаже.

Фармацеутска индустрија, са историјом прикривања ризика и утицања на регулаторне агенције, наставља праксу профита над здрављем.

Потрага за здрављем ван корпорација

Све више људи окреће се природној медицини, биљним препаратима и холистичким протоколима који подржавају способност тела да се само исцели.

Историја показује да напредак у медицини не долази из слепе покорности ауторитетима – већ из критичког преиспитивања.

Оне исте институције које су некада подржавале лоботомију и хероин за децу, данас промовишу агресивне фармаколошке интервенције са непознатим дугорочним последицама.

Прошлост нас упозорава: када профит и моћ диктирају терапију, пацијент плаћа цену

Будућност медицине мора да буде заснована на транспарентности, слободи избора и истинском лечењу, а не на корпоративним интересима и медицинским догмама.

Нулта Тачка

Ne propustite