Случај финске посланице Певи Расанен, која је трећи пут изведена пред суд због твита из 2019. године у којем је поделила само један стих из Библије и своје верске ставове о браку и сексуалности, упозорење је свима који цене слободу говора широм света.
Када владе добију овлашћење да контролишу мишљења, чак и постови о вери могу бити разлог за судски процес.
Ово би могла постати свеобухватна стварност у Европи због Закона о дигиталним услугама (ДСА) из 2022. године. Пре ревизије закона у ЕУ, 113 међународних експерата за слободу говора упутило је писмо Европској комисији указујући на то да је закон некомпатибилан са слободом изражавања, указујући на могућност глобалних наредби за уклањање садржаја. Расанен је била једна од потписника тог писма, заједно са бившим потпредседником Yahoo Европе, бившим америчким сенатором, политичарима, академицима, адвокатима и новинарима из целог света.
ДСА даје ЕУ овлашћење да контролише „нелегалан садржај“ на платформама и претраживачима са више од 45 милиона корисника месечно. Бирократе добијају моћ да у име „безбедности“ и „заштите демократије“ контролишу говор на мрежи.
Проблем је у томе што државе чланице ЕУ могу имати различите дефиниције нелегалног садржаја. То значи да било шта што једна чланица сматра нелегалним може бити уклоњено широм Европе, а потенцијално и глобално. Платформе које не поштују закон могу се суочити са огромним казнама у милијардама, што их стимулише да цензуришу, а не да штите слободу говора.
Крајем прошлог месеца ЕУ је најавила да ће Мета и ТикТок бити кажњени са до 6 одсто глобалне продаје због наводног кршења ДСА у погледу транспарентности. Страх је да ће овај закон омогућити глобалну цензуру сличну оној коју је Расанен претрпела.
Грађани изван ЕУ, попут САД, такође могу бити погођени јер ДСА обухвата велике платформе и претраживаче који имају глобалну присутност. Закон експлицитно наводи своју екстериторијалну примену, покривајући платформе које користе људи „који имају место оснивања или су лоцирани у Унији, без обзира где пружаоци тих услуга имају седиште.“
Платформе су мотивисане да прилагоде своје глобалне политике модерације садржаја по правилима ЕУ. Ако нешто буде проглашено „нелегалним“ по ЕУ закону, тај садржај може бити забрањен свуда, чак и у земљама са јаким заштитама слободе говора.
Амерички амбасадор у ЕУ, Ендру Пуздер, упозорио је да ДСА угрожава амерички говор на интернету. Чак је и Гугл признао да европски закони о цензури погађају америчке компаније.
Комитет Представничког дома САД за правосуђе навео је у извештају да ДСА „може ограничити или ускратити Уставом заштићени говор Американаца у САД. Компаније које цензуришу премало, по дефиницији ЕУ бирократа, могу бити кажњене са милијардама долара. Ограничења као ДСА могу постати де факто глобални стандард цензуре.“ – Певи Расанен, посланица Хришћанских демократа, за време парламентарних избора у Хелсинкију 2015. године.
Француска посланица у Европском парламенту Вирџини Жорон потврдила је: „Регулатор ARCOM ми је рекао да ДСА омогућава цензуру било ког поста било где у свету. То значи да чак и Американац у Алабами може бити цензурисан, чак и ако је објављено легално у САД.“
ДСА ствара индустрију цензуре с мрежом запослених за означавање садржаја, националних координатора, надзорних извештача и других органа, с Европском комисијом на челу. Ово је модел зависан од проналажења садржаја за цензуру, а не у складу са владавином права.
Претња слободи говора је стварна. Морамо се супротставити како би оно што се десило Расанен не би постало нова нормалност у онлајн свету.
