У последњих неколико година, све је више извештаја о деци и адолесцентима са неуролошким стањима, попут аутизма и АДХД-а, који пролазе кроз хируршке и хормонске интервенције ради „родне дисфорије“.
Многи стручњаци упозоравају да се често први кораци у медицинским интервенцијама предузимају пре него што се детаљно процене ментално здравље и неуролошки профил детета.
Истраживања показују да деца са аутизмом имају значајно већу вероватноћу да искусе родну дисфорију у поређењу са осталом популацијом. Поједини психолози истичу да „ригидно размишљање“ и тешкоће у читању социјалних сигнала могу да допринесу осећају одвојености од вршњака и повећању жеље за променом пола.
Случај Клои Кол, која је током адолесценције пролазила кроз блокаторе пубертета и хируршке интервенције (дуплу мастектомију, са само 15 година), илуструје сложеност ових одлука. Кол је касније истакла да многи њени вршњаци и дестранзитери који су прошли кроз сличне интервенције такође имају аутистичне или сродне неуролошке дијагнозе.
У Великој Британији и северним земљама попут Шведске и Финске, препоручује се да се пре било каквих интервенција спроведе неуролошко тестирање и процена менталног здравља. Међутим, у Сједињеним Америчким Државама доминира модел „потврђивања родног идентитета“ (gender-affirming care), где аутизам и сродна стања не спречавају почетак хормонских или хируршких процедура.
Стручњаци упозоравају да је ова пракса ризична јер деца са аутизмом и другим неуролошким стањима могу бити посебно рањива и подложна импулсивним одлукама.
Критичари позивају на пажљиву процену, психотерапију и индивидуализован приступ пре било каквог трајног медицинског захвата.
