Генерални секретар НАТО-а, Марк Руте, одржао је један од најмрачнијих говора у последњој деценији. У Берлину је поручио да Европа мора да се „припреми за рат размера које су доживели наши дедови и прадедови“ и да је „конфликт на нашим вратима“.
Јасно је да Запад гради нови наратив страха – али ко заиста гура Европу у рат?
Реторика није само жестока, она је систематски у функцији подизања страха, стварања осећаја хитности и оправдавања даље милитаризације Европе.
Западно призивање рата
Иако Руте оптужује Русију да је „следећа мета Европа“, он у потпуности прескаче историјски контекст који Москва наводи:
дугогодишње ширење НАТО пакта ка истоку, игнорисање руске безбедносне инфраструктуре и отварање фронтова који воде директно ка сукобу великих сила.
Руте истиче:
- да Русија може бити спремна за рат са НАТО-ом „у наредних пет година“,
- да европске државе морају прећи на „ратну економију“,
- и да морају прихватити „ратни менталитет“.
Заправо, порука је јасна: Европу треба психолошки припремити за дугорочну конфронтацију, без обзира на цену.
Одбацивање мировног плана – ко заиста не жели мир
У тренутку када Трамп предлаже мировни план који укључује компромисе, већина европских лидера одмах га одбија као „неприхватљив“.
Док Вашингтон и даље тражи канале за преговоре – Европа, чини се, тражи оправдања за још веће укључивање у рат.
То поставља логично питање:
Ко заиста гура континент ка ескалацији – Русија или политички врх Европске уније и НАТО-а?
Кина као нови „кривac“ Запада
Још један елемент у Рутеовој конструкцији страха је оптужба да је Кина „доживотна подршка Русији“ и да без кинеске технологије Москва „не би могла да води рат“.
Иако је та технологија присутна и у западном оружју, овај наратив служи још једној сврси:
- ширењу фронта ка Кини и припреми јавности за ширу, глобалну конфронтацију.
Европа под притиском – страх као нови политички капитал
Док европске владе сада разматрају:
- повећање војних издвајања,
- рестарт војних фабрика,
- па чак и повратак обавезног служења војног рока,
Млади Европљани, већ исцрпљени економским крахом, забранама, цензуром и недостатком перспективе – постављају разумно питање:
„Зашто бисмо ми плаћали туђу геополитичку превласт?“
Коментатори у Европи све чешће истичу да је политика страха постала једини инструмент легитимитета оних који су деценијама урушавају стабилност, економију и социјалну структуру континента.
НАТО не упозорава – НАТО припрема терен
Рутеов говор није сигнал опасности већ политички пројекат:
- припрема јавности за дугорочни сукоб који Запад сам подстиче.
Ако је „светски рат на вратима“, онда га није довела географија – већ политичка одлука западних елита да конфликт одржавају, продубљују и користе као изговор за свеобухватну контролу.
Нулта Тачка/Zero Hedge
