Др. Пол МекХјуг, ванредни професор психијатрије са посебним заслугама на Медицинском факултету Универзитета Џонс Хопкинс САД, јасно је изнео свој став о трансродности:
„Трансродност је једина ментална болест која захтева да остатак друштва прихвати делузију пацијента као део његовог лечења.“
Др. МекХјугу тврди, трансродност представља менталну болест и крајњу делузију, јединствену међу психијатријским дијагнозама.
Његова критика се односи на то што се лечење овог стања данас подразумева као захтев од друштва да се прилагоди пацијентовој перцепцији сопственог пола – што значи да се свестан човек сусреће са принудом да прихвати нешто што зна да није реално.
Друштвена агенда и утицај на децу
МекХјуг такође указује на то да је овај приступ постао део шире друштвене агенде, где се трансродност приказује као сасвим нормално стање. То има директан утицај на децу и младе:
- Родитељи, наставници и васпитачи често су подстицани да прихвате и промовишу идентификацију деце са супротним родом као нешто нормално.
- Деца су тако изложена лажним уверењима о свом телу и идентитету, што може изазвати психичке конфузије и компликације у развоју.
Поступци који се приказују као подршка, укључујући хормонске терапије и хируршке интервенције у малолетничком узрасту, по мишљењу МекХјуга, могу имати дугорочне и неповратне последице.
МекХјугова порука је јасна: трансродност није нормално стање, већ болест која захтева психијатријску процену и лечење, а не принудно укључивање друштва у терапијске методе.
Друштвени притисак да се прихвати делузија као нешто нормално представља ризик по здрав разум и развој младих генерација.
