Аустралија је активирала нови захтев којим се од интернет претраживача тражи да проверавају године пријављених корисника, а компаније сада имају рок од шест месеци да у потпуности испуне обавезе.
Правило, које је ступило на снагу 27. децембра, део је новог индустријског кодекса регистрованог под надлежношћу Комесара за е-безбедност (eSafety Commissioner) и проширује све строжи систем контроле онлајн садржаја у земљи.
Претраживачи као што су Google и Bing мораће ускоро да уведу проверу старости када пријављени корисници претражују садржај који може да прикаже материјал за одрасле или други „високоризични“ садржај.
Начини провере се разликују, али најчешће укључују искачући прозор за потврду година или достављање званичног документа, података са кредитне картице или дигиталног идентификационог документа.
Иако оквир eSafety формално омогућава компанијама да саме изаберу метод, у пракси су опције ограничене: процена старости путем препознавања лица, скенирање личних докумената, родитељска верификација за малолетнике или ослањање на треће стране које већ поседују податке о старости.
Све ове опције нарушавају приватност и практично укидају анонимну претрагу.
Корисници који нису пријављени и даље ће моћи да претражују интернет, али ће део садржаја бити замућен. Пријављени корисници млађи од 18 година аутоматски ће добијати филтриране резултате, без тема које влада означава као штетне.
Како ће се ове мере уклопити са претраживачима који наглашавају приватност и анонимност — остаје нејасно.
Google, који контролише више од 90 одсто аустралијског тржишта претраге, као и Microsoft, ризикују казне до око 50 милиона долара по прекршају ако не испуне услове до 27. јуна 2026. године.
Нове обавезе део су шире кампање Канбере за пооштравање контроле говора и приступа информацијама на интернету. Последњих година законодавци су значајно проширили овлашћења Комесара за е-безбедност и залагали се за строжа старосна ограничења на друштвеним мрежама.
Иако власти ове мере представљају као заштитне, инфраструктура која се гради у пракси уводи проверу идентитета као предуслов за приступ кључним деловима интернета.
Иако је кодекс ступио на снагу крајем 2025. године, прошао је готово незапажено у јавности, делом зато што је уведен административним путем, без отворене парламентарне расправе.
Комесарка за е-безбедност Џули Инман Грант кратко је поменула мере у обраћању Националном прес клубу, истичући да ће оне „деловати као бедем“ и бити усклађене са новим старосним ограничењима на друштвеним мрежама, уз назнаке да би се верификација могла проширити и на продавнице апликација и саме оперативне системе.
Кључно питање остаје докле је држава спремна да иде у условљавању приступа онлајн информацијама провером идентитета. Иако се политика представља као заштитна, она носи ризик постепеног укидања слободне и анонимне претраге.
За оне који верују у слободан и отворен интернет, нови кодекс означава корак ка систему условног приступа — где ће анонимност и слобода информација зависити од државно одобрених докумената.
