Zastrašujući slučaj koji je trenutno pred Vrhovnim sudom Britanske Kolumbije mogao bi dovesti do toga da verske bolnice i druge ustanove zasnovane na religiji budu primorane da eutanaziraju svoje pacijente.
Ova presuda mogla bi imati dalekosežne posledice po verske slobode i način zbrinjavanja pacijenata širom Kanade.
Prema Centru za pravdu i ustavne slobode (JCCF), slučaj ima „široke implikacije po verske slobode, izbor pacijenata i budućnost palijativne nege“ na nacionalnom nivou.
U središtu pravne bitke nalazi se pitanje da li država može da natera zdravstvene ustanove zasnovane na religiji da pružaju eutanaziju, zvanično nazvanu Medicinska pomoć pri umiranju (MAiD), čak i kada je to u suprotnosti sa njihovim moralnim i verskim uverenjima.
MAiD je državni, iz budžeta finansiran program „potpomognutog samoubistva“ koji funkcioniše u okviru kanadskog socijalizovanog zdravstvenog sistema.
Hospicijum dobio status učesnika u ustavnom sporu
Najpoznatija kanadska pro-life ustanova za brigu o starijima, Društvo hospicija Delta, dobila je status intervenijenta(učesnika) u ovom slučaju.
Ovaj status omogućava organizaciji da iznese dokaze i pravne argumente u odbranu palijativne nege bez eutanazije.
JCCF je potvrdio da je suđenje počelo u ponedeljak, 12. januara 2026. godine, i da će trajati do 6. februara 2026. u Vankuveru.
Slučaj proistekao iz odbijanja katoličke bolnice
Spor potiče iz slučaja Samante O’Nil, 34-godišnje žene koja je početkom 2022. primljena u bolnicu Sent Pol.
Dijagnostikovan joj je uznapredovali rak grlića materice.
Prema navodima JCCF-a, O’Nil je 2023. odlučila da želi da bude eutanazirana.
Međutim, bolnica, kojom upravlja Društvo zdravstvene zaštite Providens, odbila je da sprovede postupak zbog svog katoličkog identiteta i poštovanja crkvenog učenja.
O’Nil je preminula u aprilu 2023. godine tokom premeštanja u drugu ustanovu koja je bila spremna da da smrtonosnu injekciju.
Tužba tvrdi da su prekršena ustavna prava
Nakon njene smrti, majka Samante O’Nil, Gejl O’Nil, uz podršku pro-eutanazijske organizacije „Umreti s dostojanstvom Kanada“, podnela je tužbu protiv Društva zdravstvene zaštite Providens i provincije Britanska Kolumbija.
U tužbi se navodi da je odbijanje bolnice da sprovede eutanaziju na licu mesta izazvalo nepotrebnu patnju i prekršilo prava zagarantovana Poveljom, uključujući slobodu savesti i veroispovesti, kao i pravo na život, slobodu i ličnu bezbednost.
Hospicijum brani negu bez MAiD-a
Društvo hospicija Delta dobilo je status intervenijenta od glavnog sudije Ronalda A. Skolruda, što im omogućava da tvrde kako Povelja zahteva postojanje palijativnih prostora bez eutanazije.
„Radujemo se potvrđivanju člana 7 Povelje za Kanađane koji tokom bolesti traže pro-life, životno afirmativne prostore“, izjavila je izvršna direktorka društva Andželina Ajrlend.
Dodala je da pacijenti ne smeju biti „lišeni života, slobode i lične bezbednosti“ time što im se uskraćuje nega bez eutanazije.
Pravnici upozoravaju na pritisak u medicini
Ustavna pravnica Alison Pejović istakla je da mnogi terminalno bolesni pacijenti žele da poslednje dane provedu bez pritiska da okončaju sopstveni život.
„U Britanskoj Kolumbiji ima mnogo palijativnih pacijenata koji žele da provedu svoje poslednje dane bez toga da ih zdravstveni radnici pitaju da li žele da im se život okonča“, rekla je Pejović.
Naglasila je važnost obezbeđivanja okruženja bez MAiD-a koja čuvaju dostojanstvo, slobodu i telesnu autonomiju.
Širi politički kontekst
Svi učesnici moraju da dostave pisane podneske do marta 2026. godine.
Slučaj se odvija u trenutku dramatičnog širenja eutanazije pod liberalnom vladom premijera Marka Karnija.
Od legalizacije 2016. godine, broj potpomognutih samoubistava u Kanadi povećan je trinaest puta.
Kanada danas ima najbrže rastući program potpomognutog samoubistva na svetu.
Istovremeno, Ministarstvo zdravlja Kanade unapređuje istraživanja o dodatnom proširenju prava na eutanaziju, dok liberalna vlada sprovodi agresivnu pro-abortus politiku i razmatra oduzimanje poreskih olakšica pro-life organizacijama i crkvama.
Ishod ovog slučaja mogao bi odlučiti da li će verske ustanove zadržati slobodu da pružaju negu zasnovanu na uverenju da ljudski život treba štititi do prirodne smrti, ili će država moći da ih primora da učestvuju u eutanaziji protiv njihovih verskih uverenja i savesti.
