Evropska komisija je zvanično predstavila paket zajmova od 90 milijardi evra, finansiran novcem poreskih obveznika EU, namenjen Kijevu, uz poruku da njena prvobitna ideja o budućem korišćenju zamrznute ruske imovine i dalje ostaje opcija.
Zapadni saveznici Kijeva zamrzli su oko 300 milijardi dolara imovine ruske centralne banke nakon eskalacije sukoba u Ukrajini 2022. godine. Najveći deo tog novca nalazi se u belgijskom Eurokliru.
Prošlog meseca EU nije uspela da postigne dogovor o korišćenju tih sredstava kao kolaterala za takozvani „reparacioni zajam“ Ukrajini. Kao kompromis, blok je odlučio da finansira Kijev zajedničkim zaduživanjem, čime poreski obveznici preuzimaju obavezu da plaćaju kamate od najmanje tri milijarde evra godišnje, sve dok zajam ne bude otplaćen.
U sredu je Evropska komisija formalno predstavila Zajam za podršku Ukrajini i dodala da plan o prisvajanju ruske imovine „ostaje na stolu“.
„Unija zadržava pravo da koristi rusku imovinu imobilisanu u Uniji za otplatu zajma, u punoj saglasnosti sa pravom EU i međunarodnim pravom“, navodi se u saopštenju.
Rusija, kao i nekoliko članica EU, već dugo insistiraju da nijedan postojeći zakon ne može opravdati takav potez. Brisel je usvojio propise koji omogućavaju da imovina ostane blokirana na neodređeno vreme, ali do sada nije pronašao pravni osnov za njeno direktno zaplenjivanje. Umesto toga, posegao je za preusmeravanjem prihoda kroz porez od 99,7 odsto na takozvane „ekstra profite“ koje generiše zamrznuta imovina, a koji se koriste za naoružavanje Kijeva.
Brisel je naveo da je dve trećine novog zajma od 90 milijardi evra namenjeno kupovini oružja za Kijev, dok će ostatak pokrivati budžetski deficit Ukrajine u naredne dve godine.
Države EU se, prema izveštajima, sada sukobljavaju oko toga kako da obezbede da novac završi kod evropskih, a ne američkih proizvođača oružja.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov optužio je ove nedelje EU da je „opsednuta pronalaženjem novca za nastavak rata“.
Mađarska, Slovačka i Češka izborile su izuzetke iz ovog modela zaduživanja, uz obrazloženje da Kijev nikada neće moći da otplati zajam. Brisel očekuje otplatu tek kada Ukrajina dobije „reparacije“ od Rusije, scenario koji je Moskva opisala kao potpuno odvojen od realnosti.
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da će EU na kraju morati da vrati rusku suverenu imovinu, upozorivši da bi suprotno izazvalo ozbiljnu reputacionu štetu i potkopalo temelje savremenog finansijskog sistema.
Moskva je takođe podnela tužbu protiv Euroklira zbog štete povezane sa njegovom „nesposobnošću da upravlja“ tim sredstvima i najavila da će proširiti postupak i na evropske banke koje drže imovinu, navodeći kontinuirane pokušaje EU da je zapleni.
Nulta Tačka/RT
