Živimo u plastičnom svetu i bukvalno ga jedemo, pijemo i udišemo. Sitne plastične čestice poznate kao mikroplastika, manje od 5 milimetara, prodrle su u svaki kutak naše okoline i naših tela. Istraživanja pokazuju da prosečna osoba danas unese između 39.000 i 52.000 ovih čestica godišnje. Zdravstvene posledice ovakve stalne izloženosti tek se otkrivaju, ali naučnici upozoravaju na moguće rizike po plodnost, varenje i dugoročno zdravlje ćelija. Pitanje više nije da li smo izloženi, već šta možemo da uradimo da taj unos drastično smanjimo.
Ovo nije nov problem, ali njegova razmera je bez presedana. Plastična industrija eksplodirala je pedesetih godina prošlog veka, nakon izuma prve potpuno sintetičke plastike 1907. godine. Decenijama kasnije, podmuklo raspadanje te „praktičnosti“ sada se obrušava na nas u mikroskopskom obliku. „Nevidljiva invazija kopnom, vazduhom i morem“, tako je opisuje istraživač sa Univerziteta Kalifornije u San Francisku Trejsi Vudraf. Teret snalaženja u ovom zagađenom okruženju u potpunosti je prebačen na potrošače, što Vudraf smatra nepravdom.
Kuhinja – prva linija fronta
Vaša kuhinja je glavno bojno polje u smanjenju izloženosti. Veliki deo mikroplastike dolazi iz ambalaže i posuda za hranu. Kada hrana stoji u plastici, faktori poput temperature i dužine skladištenja povećavaju količinu plastike koja se ljušti ili ispušta u hranu. Rešenje je promena materijala. „Uvek koristim keramiku ili staklo u mikrotalasnoj“, kaže Vudraf, ističući da toplota ubrzava oslobađanje hemikalija iz plastike. Čuvanje hrane u staklenim ili posudama od nerđajućeg čelika ključan je odbrambeni potez.
I svakodnevni kuhinjski alati su problem. Nedavna istraživanja pokazala su da se sečenjem šargarepe na plastičnoj dasci može osloboditi i do 15 miligrama mikroplastike po jednom rezu. Prelazak na drvene, staklene ili metalne daske u potpunosti eliminiše ovaj izvor. Isto važi i za pribor: izbacite plastične kašike i varjače, naročito pri kuvanju na visokim temperaturama, i zamenite ih drvenim ili metalnim.
Voda i vazduh pod lupom
Voda za piće je još jedan čest put unosa. Iako postrojenja za preradu uklanjaju deo čestica, mikroplastika i dalje ostaje u vodi iz česme. Filtriranje vode na mestu upotrebe, kvalitetnim filterom, preporučuje se kao važan korak. Još iznenađujuće je to što i vazduh u vašem domu sadrži ove čestice. Povećanje ventilacije otvaranjem prozora i korišćenje usisivača sa HEPA filterom pomaže u hvatanju mikroplastike koja se taloži u prašini. „Redovno usisavanje i brisanje podova efikasni su načini za smanjenje izloženosti mikroplastici“, navodi organizacija Environmental Working Group.
Naše svakodnevne navike doprinose više nego što mislimo. Samo odvrtanje čepa sa plastične flaše može proizvesti stotine čestica mikroplastike. Korišćenje flaša od stakla ili čelika u potpunosti to izbegava. Čak i mašina za sudove oslobađa mikroplastiku, pri čemu duži i topliji programi proizvode znatno više čestica. Skraćivanje ciklusa i pažljiv izbor deterdženta mogu pomoći.
Cilj nije savršenstvo, jer je ono nemoguće, već niz pametnih smanjenja. „Imamo kombinaciju plastike i stakla i trudimo se da, kad god možemo, koristimo staklo“, priznaje Vudraf, svesna praktičnih izazova. Poenta je da pravite bolje izbore tamo gde možete i da tako smanjite godišnji unos čestica za desetine hiljada.
Ovo tiho gomilanje plastike u našim telima svedočanstvo je propalog eksperimenta pogodnosti. Zamenili smo dugoročno zdravlje za kratkoročnu praktičnost i sada plaćamo cenu u mikroskopskim razmerama. Iako su lični potezi važni, razmere problema zahtevaju sistemske promene. Kako Vudraf ističe, teret ne bi trebalo da bude na pojedincu da u svakom prolazu supermarketa procenjuje bezbednost. Pravo zdravlje zahteva i ličnu opreznost i društvo koje daje prednost netoksičnim materijalima, a najbolji način borbe protiv zagađenja plastikom jeste da prestanemo da je unosimo u svoje domove i svoja tela.
