U Holandiji se azilantima isplaćuju milionske naknade zbog kašnjenja u obradi njihovih zahteva. Svaki put kada slučaj nije rešen na vreme, tražilac azila dobija novčanu odštetu, koja je 2025. godine dostigla rekordnih 79 miliona evra.
Najnoviji podaci pokazuju ogroman skok u odnosu na 36,8 miliona evra isplaćenih 2024. godine. Ove brojke objavila je Služba za imigraciju i naturalizaciju (IND) u svom godišnjem izveštaju predstavljenom u utorak.
Agencija sada poziva holandsku vladu da ukine praksu isplate ovih naknada azilantima.
Iako 79 miliona evra možda ne deluje kao ogroman iznos, on se nadovezuje na ukupnih 400 milijardi evra potrošenih na migrante između 1995. i 2021. godine, prema kapitalnoj studiji Univerziteta u Amsterdamu.
Jedan od ključnih problema je ogroman broj zahteva za azil. Suština problema leži u „astronomskim kaznama“ izazvanim masovnim zaostacima u obradi. Iako je IND zakonski obavezan da zahteve obradi u roku od šest meseci, prosečno vreme čekanja sada je naraslo na 67 nedelja.
Uprkos blagom padu broja novih zahteva prošle godine, ukupan zaostatak porastao je na 51.000 ljudi početkom 2026. godine. To je dovelo do eksplozije sudskih postupaka, koji su porasli sa 89.320 u 2024. na čak 110.990 u 2025. godini. Ovi slučajevi uključuju i zahteve za naknadu i žalbe na odbijene prijave.
Prema važećem zakonu, ako odluka ne bude doneta u roku od 18 meseci, tražilac azila može da se obrati sudu i zatraži novčanu kaznu. Ona obično iznosi 15.000 evra po osobi, ali može biti i veća.
Generalna direktorka IND-a Rodija Mas tvrdi da ove finansijske kazne ne rešavaju suštinski problem.
„Podnosioci zahteva imaju pravo na pravovremenu obradu. Ali koliko god to čudno zvučalo, kazneni postupci ne pomažu. Mi želimo da odlučujemo brže, ali jednostavno ne možemo“, izjavila je Mas.
Ona je naglasila da sam pravni proces iscrpljuje resurse agencije i dodatno usporava rad.
„Svaki kazneni postupak nas ne košta samo novca, već i ogromnog kapaciteta. Taj kapacitet bismo mogli mnogo bolje da iskoristimo. Zato ove isplate treba ukinuti što pre“, dodala je.
Poziv dolazi u trenutku kada nova holandska vlada, sastavljena od stranaka D66, CDA i VVD, započinje svoj mandat. Reformisana politička partija (SGP) već je predložila amandman na Zakon o hitnim merama za azil, s ciljem da se prekine, kako navode, „cirkus kaznenih isplata“. Međutim, zakon još nije usvojen u Senatu.
IND upozorava i da slučajevi postaju sve složeniji, pod uticajem promena geopolitičkih prilika u zemljama poput Sirije, novih političkih smernica iz Haga i promenljive sudske prakse.
Uvođenje Evropskog pakta o migracijama u junu 2026. godine dodatno će promeniti sistem. Iako je na papiru osmišljen da ubrza donošenje odluka, sama tranzicija predstavlja ozbiljan izazov.
Nulta Tačka/InfoVors
