Atinski forum za demokratiju 2020. održan je od 30. septembra do 2. oktobra 2020. godine kao virtuelni događaj. Forum je drugu godinu zaredom organizovala Zaklada za demokratiju i kulturu, u partnerstvu sa The New York Times, uz pokroviteljstvo predsednice Grčke, gđe Katerine Sakelaropulu.
Kada se ljudi osvrnu na „COVID krizu“, rekao je Yuval Noah Harari na panelu Foruma, pre svega će se setiti da je to bio trenutak kada je sve postalo digitalno, kada je sve praćeno i kada smo „pristali da budemo stalno nadgledani“.
„Tada je nadzor počeo ljudima ulaziti pod kožu… Mislim da je najveća stvar koja se trenutno događa u svetu sposobnost hakovanja ljudi kako bi se duboko razumelo šta se događa u vama… Sposobnost da se ljudi zaista prate ispod njihove kože najveća je prekretnica od svih“, rekao je.
Dalje u raspravi, opisao je emocije poput ljutnje kao „biološki fenomen… biološki obrazac u vašem telu“.
S ovakvom vrstom nadzora, onoga što se događa ispod kože, „gledate velikog predsednika, velikog vođu, kako drži govor na televiziji“, rekao je, a „televizija bi vas mogla pratiti i znati da li ste ljuti ili ne, samo analizirajući signale, biološke signale, koji dolaze iz vašeg tela.“
„Dakle, sada nas ljudi širom sveta gledaju online – ovaj razgovor sada – možda čak i upravo sada ljude koji nas gledaju sami promatraju i analiziraju.“
„Nije samo to što znamo šta radiš dok te gledamo… znamo i kako se pritom osećaš.“
Kako televizija nadgleda gledaoce
Da bismo razumeli moć nadzora putem televizora i kako funkcioniše, korisno je pročitati esej Anande Mitre iz 2018. godine, objavljen 2019. u IntechOpenu.
Mitra tvrdi da se televizija, izvorno kanal za pasivno informisanje publike, pretvara u instrument za praćenje publike i konstrukciju dinamične naracije o publici, funkcionišući kao alat za nadzor.
U februaru 2018. časopis Consumer Reports objavio je da „pametni televizori“ mogu „gledati“ gledaoce i voditi detaljan zapis o njihovom ponašanju i preferencijama. Kako pametni uređaji ulaze u domove, drugi uređaji, poput Alexa, mogu se povezivati sa televizorom i tako učestvovati u ovom nadzoru.
Nadzor postoji od kada ljudi žele da „posmatraju“ druge, uglavnom iz razloga sigurnosti, gde posmatrač procenjuje da li posmatrana osoba predstavlja pretnju njegovim interesima.
Panoptikon i moderna televizija
Michel Foucault i drugi naučnici povezivali su nadzor sa moći i disciplinom. Koncept panoptikona pretpostavlja stalno posmatranje od strane vlasti, što omogućava kontrolu i disciplinu društva.
Danas je interesovanje preusmereno na korporativni nadzor – televizija i povezane tehnologije prate gledaoce kako bi prikupile podatke o njihovim stavovima, interesima i ponašanju, što se koristi za ciljano oglašavanje i analizu publike.
Kako uređaji prate gledaoce
Moderne televizije i dodaci poput Roku, Amazon Fire Stick, i slični uređaji, stalno prikupljaju informacije putem interneta. Gledaoce se prati po sadržaju koji gledaju, vremenu gledanja, plaćenim uslugama i ponašanju unutar domaćinstva sa više članova. Na primer, Netflix može pratiti koji član domaćinstva je gledao određeni sadržaj.
Ove informacije se kombinuju da stvore sveobuhvatnu priču o osobi koja koristi uređaj. Televizija, zajedno sa povezanim uređajima, vremenom može sastaviti detaljnu životnu priču gledalaca, konstruisati posredovanu stvarnost i stvoriti „udobnu čahuru“ u kojoj se gledalac nalazi dok je konstantno nadziran.
