Evo prve brigade kancelarijskih pametnjakovića da vam drži lekcije o ugljeničnom otisku vaše večere.
Svakodnevni život u Francuskoj nekada je bio jednostavan, dok vlada nije odlučila da se postavi kao lični telohranitelj Majke Prirode, a prosečan građanin proglašen je njenim neprijateljem broj jedan. Njihov najnoviji potez je da učine klimu otpornijom, čak i ako to znači da ćete vi biti manje otporni.
Novoobjavljena „nacionalna strategija za hranu, ishranu i klimu 2025–2030“ navodi da „32% odrasle populacije konzumira previše mesa osim živine“, „63% previše suhomesnatih proizvoda“, a nedovoljno voća i povrća. Možete pretpostaviti šta sledi.
„Da, evo opet predavanja o kravljim prdežima i gasovima!“
Tačno.
Da li ste znali, na primer, da su „proizvodi životinjskog porekla odgovorni za većinu ugljeničnog otiska hrane“, čak 61%? Ako niste, francuska vlada želi da vas podseti. I da, pod lupom su i vaši sopstveni mesožderski gasovi. Pozivajući se na britansku studiju, izveštaj navodi da „emisije gasova sa efektom staklene bašte kod vegana iznose 25% emisija velikih potrošača mesa u CO2 ekvivalentu“. Izvinite, gospodo. Ne, stvarno, izvinite se vi. Ako su autori ovog pamfleta prerušenog u politički dokument militantni vegani, onda i 30% vašeg pasulja i mahunarki završava u atmosferi posle varenja kao džinovska čizma ugljen-dioksida koja gazi polarnog medveda, po vašoj sopstvenoj logici. Da li je ovo zaista takmičenje u moralnoj nadmoći koje želimo da vodimo? Govorite kao da sve ove objektivno beskorisne mahinacije zapravo nešto postižu. Dokazi sugerišu suprotno.
Šta će, dakle, uraditi? Da vam sklone biftek sa tanjira? Ne baš. Barem ne direktno. Umesto toga, pritisnuće proizvođače mesa, farmere već zatrpane francuskim i evropskim propisima, koji provode sve više sati dokazujući da se njihove prijave poklapaju sa špijunskim snimcima njihove zemlje koje prave sateliti programa Kopernikus Evropske unije. „EU troši oko 40% budžeta na poljoprivredne subvencije, a da li farmeri sve prijavljuju tačno može se proveriti satelitskim podacima. Sentinel sateliti su izričito dizajnirani da podrže sprovođenje i praćenje evropskih politika, poput Zajedničke poljoprivredne politike (CAP), koja ima za cilj unapređenje poljoprivredne proizvodnje i održivo korišćenje prirodnih resursa“, objašnjava EU.
Francuska nacionalna niskougljenična strategija i prateći planovi takođe predviđaju velika smanjenja emisija u poljoprivredi do 2030. i sve do 2050, što podrazumeva da stočarska proizvodnja mora da uvede mere sa manjim ugljeničnim otiskom, većom efikasnošću ili da promeni praksu, a sve to zahteva novac kojeg imaju sve manje.
Da dodatno naglasi poruku, ovogodišnji izveštaj o hrani i klimi ističe da planovi za „uravnoteženje“ unosa proteina, „zajedno sa prelaskom na održivije modele, mogu pomoći u rešavanju izazova smanjenja ugljeničnog otiska hrane“.
Dakle, pored sve veće birokratije, za koju francuski farmeri tvrde da se strože sprovodi nego bilo gde u EU, proizvođači mesa moraju da se bore i sa vladom koja pokušava da ubedi potrošače da odustanu od njihovog proizvoda, ubijajući tražnju i obarajući prihode. Čovek bi pomislio da se francuska država ovde bavi teškim drogama, a ne biftekom. Zašto već ne pošalju specijalce u mesare?
Ova zelena agenda imala je više smisla dok su ljudi imali novca za životne eksperimente. Sada, kada je većina ili bez para ili ide ka tome, ljudi će jesti ono do čega mogu da dođu, sve ređe biftek i crveno meso. Pa zašto jednostavno ne ostaviti na miru one koji to još mogu da priušte?
Francuska vlada je loše vodila energetsku politiku pokušavajući da udovolji zelenima smanjenjem nuklearne energije, a zatim je dopustila da je EU navede da zameni jeftinu rusku energiju skupljim američkim tečnim gasom. Čak se i pekari bageta muče, a kamoli uzgajivači goveda.
Ovaj izveštaj se ponaša kao da je govedina i dalje izbor, iako sve više postaje luksuz.
U međuvremenu, vlada je primetila da se ljudi goje i sve su lenji, pa namerava da ih podigne sa stolice novim birokratskim inicijativama koje guraju ljude da se više kreću i vežbaju. Sigurno će ovaj dadilja-etatizam funkcionisati jednako dobro kao i natpisi na vratima voza koji upozoravaju putnike da ne zaborave torbe, dok se kašnjenja gomilaju zbog bezazlenih ostavljenih rančeva.
Sve je to samo najnovije u beskonačnom nizu ekološkog i ideološkog pritiska koji je postao sveprisutan u francuskom društvu. Od grdnje zbog klima-uređaja leti do stalnog podsećanja na reciklažu, iako se procenjuje da oko 30% „reciklirane“ plastike ipak završi na deponijama, poruka je jasna: država zna bolje od vas. Dosadašnja realnost pokazuje koliko to „dobro“ funkcioniše.
Možda bi trebalo da se jednostavno sklone u stranu. Možda tada ne bi morali da raspetljavaju sopstvene ranije greške.
Nulta Tačka/RT
