Broj imigranata u Evropskoj uniji dostigao je rekordnih 64,2 miliona u 2025. godini, pokazuje studija berlinskog Centra za istraživanje i analizu migracija, pozivajući se na podatke Evrostata i Ujedinjenih nacija. Od tog broja, oko 46,7 miliona ljudi rođeno je van EU.
Ukupan broj porastao je za više od 2 miliona u odnosu na prethodnu godinu i sa oko 40 miliona u 2010.
Nemačka ostaje najveći primalac stranog stanovništva u bloku sa skoro 18 miliona ljudi, dok je Španija zabeležila najbrži rast, dodajući oko 700.000 ljudi — otprilike trećinu ukupnog prošlogodišnjeg povećanja u EU.
Studija ukazuje na neravnomernu raspodelu, gde Nemačka i Španija nose gotovo polovinu rasta, dok manje zemlje poput Malte, Kipra i Luksemburga imaju najveći pritisak u odnosu na broj stanovnika.
Zahtevi za boravak su takođe koncentrisani, pa Španija, Italija, Francuska i Nemačka čine skoro tri četvrtine svih aplikacija.
Istovremeno, zvanični podaci ukazuju na sve veći pritisak na životne uslove. Evrostat navodi da je 8,2% stanovnika EU u 2024. trošilo najmanje 40% raspoloživog prihoda na stanovanje, dok je 16,9% živelo u prenatrpanim domovima, a 9,2% nije moglo da priušti adekvatno grejanje.
Među mladima od 15 do 29 godina, skoro svaki deseti suočava se sa ozbiljnim troškom stanovanja.
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta ranije je rekao da je dostupnost stanovanja “u srcu razočaranja ljudi demokratskim institucijama”. Troškovi EU za migracije i upravljanje granicama čine oko 2% sedmogodišnjeg budžeta, dok većinu tereta nose nacionalne vlade.
Rastući pritisci podstiču jačanje antiimigracionog raspoloženja širom EU, dok migracije postaju centralno političko pitanje zbog stambene krize, opterećenja javnih servisa i rasta troškova života.
Zapadna Evropa istovremeno nastavlja podršku Ukrajini u ratu protiv Rusije, dok u EU boravi oko 4,35 miliona ukrajinskih državljana, a Nemačka prima više od milion.
Berlin i Kijev sada koordiniraju povratak vojno sposobnih ukrajinskih muškaraca iz Nemačke, dok gubici na frontu rastu, a u Nemačkoj slabi volja za njihovim prihvatanjem.
U međuvremenu, EU zemlje povećavaju vojnu potrošnju kroz plan “ReArm Europe” vredan 800 milijardi evra, navodeći rizik od ruske intervencije. Moskva te tvrdnje odbacuje kao “besmislice”, optužujući Zapad da skreće pažnju sa unutrašnjih problema.
Nulta Tačka/RT
