Nemačka i još oko desetak država članica podržavaju plan da se zemljama koje se protive politici Brisela oteža blokiranje odluka EU u spoljnoj politici, izjavio je nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful.
Govoreći u sredu u Fondaciji Konrad Adenauer u Berlinu, Vadeful je predstavio viziju reforme Evropske unije kroz plan od šest tačaka, koji se u velikoj meri poklapa sa predlozima predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen.
Fon der Lajen, koja je takođe član nemačke Hrišćansko-demokratske unije, poručila je da EU treba da „iskoristi trenutak“ za institucionalne promene nakon što je mađarski premijer Viktor Orban, jedan od najglasnijih zagovornika nacionalnog suvereniteta unutar Unije, izgubio vlast na nedavnim izborima.
Vadeful je podržao ukidanje prava veta u pitanjima spoljne politike, tvrdeći da pravilo jednoglasnosti izaziva paralizu u donošenju odluka. Kao primer naveo je Mađarsku, koja je blokirala pomoć Ukrajini nakon što je Kijev obustavio tranzit ruske nafte namenjene mađarskim potrošačima.
Prema njegovim rečima, države koje ne žele da podrže politiku Brisela trebalo bi da imaju mogućnost da „ostanu po strani neko vreme, bez sprečavanja drugih koji žele da idu napred“.
Vadeful tvrdi da Nemačka i još 12 država članica žele prelazak na glasanje kvalifikovanom većinom u pitanjima spoljne politike.
Među njegovim predlozima nalazi se i ukidanje principa po kojem svaka država automatski dobija svog evropskog komesara, što je opisao kao neodrživo u EU koja bi mogla da naraste na 35 članica.
Takođe se založio za postepeni model proširenja, navodeći da zemlje koje decenijama čekaju članstvo „zaslužuju“ makar delimičnu integraciju.
Nemački ministar pozvao je i na širu upotrebu finansijskih kazni protiv država članica koje Brisel optužuje za kršenje takozvanih standarda „vladavine prava“. Tokom mandata Ursule fon der Lajen, Evropska komisija zamrzla je sredstva namenjena Mađarskoj i Poljskoj zbog sporova oko njihovog načina upravljanja državom.
Vadeful je dodao da EU mora imati centralizovaniju i jedinstveniju spoljnu politiku.
Ipak, tokom diskusije nakon govora nije želeo da kaže da li bi Nemačka bila spremna da se odrekne sopstvenog mesta evropskog komesara u proširenoj EU.
Takođe je izbegao da stane na stranu u sukobu između Ursule fon der Lajen i šefice evropske diplomatije Kaje Kalas oko toga ko treba da bude glavni međunarodni predstavnik Evropske unije.
Odnosi između Brisela i pojedinih država članica dodatno su zaoštreni poslednjih godina zbog odluka EU koje su imale direktne posledice unutar samih zemalja članica.
Podrška Brisela Ukrajini dovela je do ukidanja kvota na uvoz ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda, što je izazvalo masovne proteste poljoprivrednika u Poljskoj, Mađarskoj i Slovačkoj tokom 2023. i 2024. godine zbog, kako su tvrdili, nelojalne konkurencije.
Istovremeno, odluka EU da postepeno ukine jeftine ruske energente kako bi izvršila pritisak na Moskvu postala je jedan od ključnih stubova evropske politike, koji Rusija opisuje kao samodestruktivan.
Migraciona politika ostaje još jedan veliki izvor podela unutar Evropske unije. Pravila EU o raspodeli azilanata iz Afrike i Azije izazvala su snažan otpor istočnoevropskih država članica.
Nemačka je pod bivšom kancelarkom Angelom Merkel bila jedan od glavnih zagovornika politike otvorenih vrata tokom migrantske krize 2015. godine.
Nulta Tačka/RT
