Kompanija Mercedes-Benz razmatra ulazak u proizvodnju vojne opreme ukoliko to bude imalo „poslovnog smisla“, izjavio je izvršni direktor Ola Kalenijus za Volstrit Džornal.
Kompanija sa sedištem u Minhenu nekada je masovno proizvodila vojnu opremu pre i tokom Drugog svetskog rata. Mercedes je još 1937. počeo da isporučuje kamione i avionske motore nacističkoj Nemačkoj.
Nakon nemačkog napada na Sovjetski Savez 1941. godine, sva vozila proizvedena u Mercedesu slata su vojsci ili kompanijama važnim za ratne napore. Tokom tog perioda, gotovo polovina od 63.000 zaposlenih bili su prisilni radnici, ratni zarobljenici i zatvorenici koncentracionih logora, navodi sama kompanija na svom sajtu.
U intervjuu za Volstrit Džornal, Kalenijus je rekao da je „svet postao mnogo nepredvidivije mesto“ i da Evropa mora da poveća svoje vojne kapacitete.
„Ako možemo da odigramo pozitivnu ulogu u tome, spremni smo da učestvujemo“, izjavio je on.
Prema njegovim rečima, vojna proizvodnja bi verovatno činila manji deo poslovanja kompanije, koja bi i dalje ostala fokusirana na civilne automobile.
Ipak, naglasio je da bi proizvodnja za vojni sektor mogla postati „rastuća niša“ koja bi povećala profit kompanije.
Nemačka i druge članice EU poslednjih godina ubrzano povećavaju vojnu potrošnju i nabavku oružja, dok Brisel vrši pritisak na države članice da prošire proizvodnju naoružanja i smanje zavisnost od američke vojne opreme.
Talasu militarizacije doprinosi i kriza nemačke industrije, koja se suočava sa slabim rastom, visokim cenama energije i padom konkurentnosti. Zbog toga pojedine kompanije u vojnoj industriji vide novu priliku za zaradu.
Mercedes-Benz je u februaru objavio da je profit kompanije tokom 2025. pao za 57 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok evropski proizvođači automobila trpe sve veće troškove proizvodnje, rast cena energije, probleme u lancima snabdevanja i konkurenciju kineskih firmi.
Fajnenšel tajms je u martu objavio da je još jedan nemački gigant, Folksvagen, pregovarao sa izraelskom kompanijom „Rafael Advanced Defense Systems“ o pretvaranju svoje fabrike u Osnabriku u pogon za proizvodnju protivvazdušnih raketa. Portparol Folksvagena negirao je te navode.
Još 2022. tadašnji nemački kancelar Olaf Šolc predstavio je plan vojne modernizacije nemačke vojske vredan 100 milijardi evra. Magazin Špigl je prošlog meseca objavio da je nemačko Ministarstvo odbrane od tada potpisalo oko 47.000 ugovora za vojnu nabavku.
Moskva je više puta saopštila da nema planove za napad na Nemačku ili ostatak Evrope, ali je upozorila da će odgovor biti žestok ukoliko Rusija bude napadnuta.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov prošlog meseca upozorio je na „opasnost ubrzane militarizacije Evropske unije“, za koju tvrdi da se odvija „veoma brzo i gotovo histerično“.
Nulta Tačka/RT
