Planete izvan Sunčevog sistema mogu imati magnetna polja slična onima u našem kosmičkom okruženju, saopštili su astronomi nakon posmatranja ekstremnih vetrova na užarenim gasnim divovima poznatim kao „vreli Jupiteri”.
Ova posmatranja predstavljaju do sada najsnažniji dokaz postojanja magnetnih polja van našeg Sunčevog sistema, što je dugo izmicalo naučnicima.
„Prvi put možemo da uporedimo magnetna okruženja drugih svetova, što je ključni korak ka razumevanju koje planete mogu da zadrže atmosferu, vodu i možda jednog dana podrže život kakav poznajemo”, izjavila je astronom Julija Seidel iz Opservatorije Azurne obale u Francuskoj.
Magnetna polja odbijaju naelektrisane čestice i igraju važnu ulogu u očuvanju atmosfere planeta, objasnila je Seidel, glavna autorka studije objavljene u časopisu Nature Astronomy.
U Sunčevom sistemu Zemlja, Jupiter i Saturn imaju aktivna magnetna polja, dok ih Venera i Mars nemaju.
Međutim, ono što se dešava na udaljenim egzoplanetama i dalje je teško direktno izmeriti.
Seidel i njen tim prvobitno nisu proučavali magnetna polja, već vetrove.
Analizirali su sedam „vrelih Jupitera”, gasnih džinova na kojima temperature dostižu skoro 2.000 stepeni Celzijusa. Njihov sastav je, kako navodi Seidel, potpuno drugačiji od bilo čega u Sunčevom sistemu.
Ove planete su toliko blizu svojih zvezda da su plimno zaključane, što znači da im je jedna strana stalno okrenuta ka zvezdi, dok je druga u večitoj noći.
Zbog toga je jedna strana u stalnom „paklenom danu”, dok je druga u večitoj tami, što stvara ekstremne temperaturne razlike i veoma snažne vetrove koji dostižu brzine od 7.200 do 25.000 kilometara na sat.
Za merenje su korišćeni teleskopi Evropske južne opservatorije u Čileu i teleskop Gemini North na Havajima.
Istraživači su otkrili i neočekivanu pojavu: što je planeta toplija, vetrovi su slabiji.
„To je potpuno kontraintuitivno”, rekao je koautor studije Viven Parmentije, navodeći da bi toplije planete trebalo da imaju više energije za jače vetrove.
Jedino moguće objašnjenje je postojanje magnetnog polja koje usporava kretanje naelektrisanih čestica u atmosferi.
Jačina tih magnetnih polja bila je slična onima u Sunčevom sistemu, od oko četiri puta jača od Saturnovog do oko polovine jačine Jupiterovog.
Autori studije navode da je ovo prvi rad sa tako snažnim dokazima o magnetnim poljima egzoplaneta, jer obuhvata više svetova sa istim karakteristikama.
Prema njihovim zaključcima, egzoplanete imaju magnetna polja sličnog reda veličine kao Jupiter ili čak Zemlja, dok su raniji modeli predviđali da bi ona mogla biti i sto puta jača.
Naučnici ističu da proučavanje „ekstremnih laboratorija” poput vrelih Jupitera pomaže u razumevanju uloge magnetnih polja u atmosferama planeta.
