Evropski parlament će zameniti Gugl francusko-nemačkim pretraživačem Kvant kao podrazumevanim alatom na službenim računarima, objavio je Politiko pozivajući se na interni memorandum.
Uvođenje Kvanta, koji je ranije bio u vlasništvu nemačkog medijskog giganta Aksel Špringera, dolazi u trenutku kada Evropska unija nastoji da smanji zavisnost od američkih tehnoloških kompanija.
Amazon, Majkrosoft i Gugl zajedno drže više od dve trećine svetskog tržišta klaud računarstva, dok američke kompanije dominiraju i u trci za razvoj veštačke inteligencije.
Prema dokumentu u koji je Politiko imao uvid, Gugl će od 4. juna biti zamenjen „evropskim pretraživačem fokusiranim na privatnost“ Kvantom, koji je 2013. godine pokrenuo francuski razvojni tim.
Promena će obuhvatiti oko 720 poslanika Evropskog parlamenta i hiljade administrativnih službenika, a sprovodi se „u skladu sa opredeljenjem Parlamenta za digitalni suverenitet i zaštitu ličnih podataka korisnika“.
Alat je u privatnom vlasništvu kompanije Kvant SAS, podružnice francuske tehnološke grupacije Sinfonijum. Navodi se da je dizajniran tako da ne prati korisnike niti prikuplja njihove lične podatke. Pretrage obavljene putem adresne trake u pregledačima Fajerfoks i Edž automatski će biti usmeravane preko Kvanta. Ipak, poslanici će i dalje moći da koriste druge pretraživače ili podrazumevana podešavanja.
Ova odluka dolazi u trenutku kada je Evropska komisija u sredu predstavila paket mera za tehnološki suverenitet sa ciljem smanjenja zavisnosti od stranih tehnoloških dobavljača i jačanja evropskih alternativa.
Dok mnogi smatraju da je zavisnost od američke digitalne infrastrukture legitiman problem, kritičari tvrde da odgovor Brisela sve više liči na digitalni protekcionizam. Pristalice ga nazivaju tehnološkim suverenitetom, dok protivnici upozoravaju da bi mogao da dovede do fragmentacije interneta, slabljenja konkurencije favorizovanjem lokalnih kompanija i stvaranja digitalnog ekosistema kojim upravlja Brisel kroz sopstvena pravila o moderaciji sadržaja, upravljanju veštačkom inteligencijom i borbi protiv dezinformacija.
Kritičari kao dokaz rastućeg uticaja Brisela na onlajn prostor navode Akt o digitalnim uslugama (DSA), koji je stupio na snagu krajem 2022. godine. Prema njihovom mišljenju, mere namenjene suzbijanju dezinformacija istovremeno su proširile mogućnost evropskih institucija da utiču na političke rasprave unutar država članica. Upozoravaju da bi takve politike, zajedno sa promocijom evropskih digitalnih alternativa, mogle da dovedu do veće kontrole tokova informacija.
Među širim naporima za razvoj evropskih alternativa američkim društvenim mrežama nalaze se platforme Juroskaj i V.
Juroskaj, inicijativa sa sedištem u Holandiji zamišljena kao evropska alternativa mrežama poput Iksa i Mete, zvanično je pokrenuta početkom ove godine.
V je društvena mreža usmerena na evropsko tržište, koju je razvila švedska kompanija V Soušal. Platforma stavlja akcenat na verifikovane identitete i poštovanje evropskih pravila o zaštiti podataka. Predstavljena je početkom 2026. godine, a nakon ograničenog beta testiranja u februaru očekuje se njeno šire lansiranje u Holandiji i ostatku Evropske unije do kraja godine.
Francuska je ranije ove godine najavila plan da do 2027. zameni američke platforme za video-konferencije, poput Timsa i Zuma, domaćom aplikacijom Vizijo. U međuvremenu, Evropska platna inicijativa pozvala je vlasti EU da smanje oslanjanje bloka na sisteme plaćanja Viza i Masterkard.
Nulta Tačka/RT
