Humanoidni roboti sve češće obavljaju poslove koji su do juče bili rezervisani za ljude, ali stručnjaci upozoravaju da su godine, pa možda i decenije, pred nama od masovne zamene ljudske radne snage.
Kompanija Figure, koja razvija robote pokretane veštačkom inteligencijom, tokom maja objavila je više snimaka na kojima njihovi humanoidni roboti čiste prostorije, sortiraju pakete i obavljaju druge osnovne zadatke.
Posebnu pažnju privukao je eksperiment u kojem je grupa robota devet dana bez prekida sortirala pakete, što je ponovo otvorilo pitanje koliko smo blizu svetu u kojem će mašine preuzeti ljudske poslove.
Međutim, istraživači smatraju da takav scenario još nije blizu.
Oliver Obst, vanredni profesor robotike na Univerzitetu Novi Južni Vels u Australiji, kaže da su trenutno najugroženiji poslovi koji uključuju ponavljajuće fizičke radnje u kontrolisanom okruženju, kao i administrativni poslovi koje već preuzima veštačka inteligencija.
Iako zabrinutost raste, Obst ističe da humanoidni roboti još nisu dovoljno pouzdani da bi mogli da zamene ljude u velikom obimu.
„Čak i u relativno kontrolisanim uslovima oni se suočavaju sa problemima pouzdanosti, brzine, bezbednosti, troškova i reagovanja na nepredviđene situacije“, rekao je.
Prema njegovim rečima, što je okruženje složenije i nepredvidivije, to robotima postaje teže da funkcionišu.
„Većina poslova koje ljudi obavljaju zahteva mnogo više prilagođavanja i procene nego što pokazuje demonstracija sortiranja paketa“, dodao je.
Iako se često govori o masovnom nestanku radnih mesta, stručnjaci smatraju da je mnogo verovatniji scenario postepena automatizacija pojedinih zadataka.
Kompanija Figure je tokom jednog od javnih testova prikazala i situaciju u kojoj je ljudski radnik uspeo da sortira više paketa od njihovih robota, koji su morali da se smenjuju zbog punjenja baterija.
Direktor kompanije Bret Adkok tada je poručio da će to biti „poslednji put da čovek pobeđuje“.
Ljudi i dalje imaju prednost
Markus Levin, suosnivač decentralizovane mreže podataka XYO, smatra da veštačka inteligencija i automatizacija mogu obavljati rutinske zadatke mnogo doslednije od ljudi, ali da roboti i dalje imaju ozbiljna ograničenja.
„Potrebno im je punjenje, održavanje i nadzor“, rekao je Levin.
Prema izveštaju Međunarodne federacije robotike, globalna potražnja za industrijskim robotima udvostručila se tokom poslednje decenije, dok su skladišta i logistika među sektorima koji najbrže uvode automatizaciju.
Ipak, Levin smatra da je potpuna zamena ljudi i dalje daleko.
„Pouzdanost, bezbednost, zakonska regulativa, infrastrukturni troškovi i poverenje javnosti ostaju velike prepreke za masovno uvođenje robota u društvo“, naglasio je.
Roboti briljiraju u fabrikama, ali ne i u svakodnevnom životu
Doktor Fransisko Kruz Naranjo, predavač robotike na Univerzitetu Novi Južni Vels, ističe da uspešnost robota zavisi od okruženja u kojem rade.
„Roboti su mnogo bolji u ponavljajućim poslovima bez potrebe za odmorom. Međutim, kada se uslovi brzo menjaju, oni i dalje imaju ozbiljne probleme sa prilagođavanjem“, rekao je.
Prema njegovim rečima, upravo zato roboti danas postižu najbolje rezultate u fabrikama i drugim strogo kontrolisanim sredinama, dok u domaćinstvima još nisu ostvarili širu primenu.
On smatra da bi neki rutinski poslovi u narednim godinama mogli biti automatizovani, ali da će brzina tog procesa zavisiti od tehnološkog napretka i spremnosti društva da prilagodi okruženje robotima.
Da li bi svet sa više robota bio bolji?
I pored zabrinutosti zbog gubitka radnih mesta, stručnjaci ukazuju da bi šira primena robota mogla doneti određene koristi.
Automatizacija bi mogla da poboljša odnos između posla i privatnog života, popuni nedostatak radne snage u pojedinim sektorima i preuzme opasne poslove koji predstavljaju rizik za ljude.
Ipak, postoje i ozbiljna pitanja o dugoročnim posledicama.
„Ako roboti učine opasne poslove jeftinijim u ljudskom smislu, to može biti korisno. Ali može imati i neželjene posledice. Na primer, ako se ljudi uklone iz opasnosti tokom vojnih operacija, to može spasiti živote, ali i smanjiti percepciju stvarne cene rata“, upozorio je Obst.
On dodaje da bi potpuna automatizacija rada jednog dana mogla da natera društvo da iz temelja preispita ekonomski sistem zasnovan na zaposlenju i platama.
Za sada, međutim, stručnjaci poručuju da roboti još nisu spremni da preuzmu svet rada. Iako tehnologija napreduje velikom brzinom, ljudi ostaju nezamenljivi u poslovima koji zahtevaju prilagođavanje, kreativnost, procenu i donošenje odluka u nepredvidivim situacijama.
