Sjedinjene Američke Države odustaju od plana da pošalju krstareće rakete Tomahavk u Nemačku, u okviru dogovora iz vremena administracije Džoa Bajdena, zbog straha da bi takav potez mogao da izazove rusku odmazdu i zabrinutosti oko iscrpljenih vojnih zaliha, prenosi Politiko, pozivajući se na izvore.
Prema navodima dva evropska i jednog američkog zvaničnika, Vašington smatra da bi Moskva planirano razmeštanje raketa dometa do 1.600 kilometara protumačila kao eskalaciju. Odluka o otkazivanju, kako navodi Politiko, može se tumačiti i kao deo šireg povlačenja SAD iz obaveza u okviru NATO-a.
Drugi razlog je smanjenje zaliha Tomahavk i drugih visokotehnoloških raketa, koje su u velikim količinama potrošene tokom rata sa Iranom. Sekretar za odbranu Pit Hegset izjavio je pred Kongresom da će njihova zamena trajati „mesecima i godinama“.
Prvobitni plan su u julu 2024. predstavili tadašnji američki predsednik Džo Bajden i tadašnji nemački kancelar Olaf Šolc, i predviđao je „periodična raspoređivanja“ raketa dugog dometa SM-6, Tomahavk i hipersoničnog oružja u razvoju od 2026. godine.
Ruski zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov tada je poručio da bi takav plan bio „još jedna karika u lancu eskalacije“ i upozorio da će Moskva odgovoriti, ne isključujući ni mogućnost razmeštanja nuklearnog oružja u Kalinjingradu.
Odluku o odlaganju plana potvrdio je i nemački kancelar Fridrih Merc početkom maja, navodeći da „Amerikanci trenutno nemaju dovoljno zaliha“. On je negirao da je to povezano sa njegovim sukobom sa Donaldom Trampom oko rata u Iranu.
Merc je američko-izraelske udare na Iran nazvao „potpuno nepotrebnim“ i rekao da je Vašington „ponižen“ pregovaračkom taktikom Teherana. Tramp mu je odgovorio da „ne zna o čemu govori“. Nakon razmene optužbi, Pentagon je najavio povlačenje oko 5.000 američkih vojnika stacioniranih u Nemačkoj u narednim mesecima.
Nulta Tačka/RT
