Rusija se priprema da ove godine rasporedi desetine domaćih satelita kako bi proširila niskoorbitalnu širokopojasnu mrežu, koju predsednik Vladimir Putin opisuje kao sistem koji „ne zaostaje“ za Starlinkom Ilona Maska i koji bi „u nekim aspektima mogao i da ga nadmaši“.
Ovu konstelaciju čine sateliti „Rasvet“ (u prevodu „Zora“), koji predstavljaju centralni deo moskovskog plana za izgradnju suverenog svemirskog štita. Cilj je jačanje nacionalnog suvereniteta, unapređenje sposobnosti bespilotnog ratovanja i obezbeđivanje povezanosti Rusije uprkos zapadnim pritiscima.
Šta su „Rasvet“ sateliti
Sistem razvija privatna ruska vazduhoplovna kompanija Biro 1440, deo IKS Holding konglomerata. Program je započet 2023. godine sa tri eksperimentalna satelita, zatim je usledila druga test misija 2024, a u martu je lansirana prva komercijalna serija od 16 satelita.
Sateliti funkcionišu kao 5G bazne stanice u orbiti, međusobno su povezani laserskom komunikacijom i omogućavaju prenos podataka brzinom do 1 Gbit/s uz kašnjenje do 70 milisekundi. Noviji model „Rasvet-3“ navodno ima masu od 370 kilograma, što je znatno više od ranijih verzija. Ukupna vrednost projekta procenjuje se na oko 515 milijardi rubalja (oko 7 milijardi dolara).
Za razliku od Starlinka, „Rasvet“ koristi višu orbitu od oko 800 kilometara, što smanjuje broj potrebnih satelita, ali produžava njihov životni vek i širi pokrivenost.
Planovi za budućnost
Druga serija od 16 satelita „Rasvet-3“ trebalo bi da bude lansirana u drugoj polovini juna sa kosmodroma Pleseck na severu Rusije, pomoću rakete Sojuz-2, prema podacima servisa RocketLaunch.Live.
Zbog osetljivosti misije, tačan datum nije objavljen. Tokom lansiranja prve serije u martu, Ukrajina je pokušala da omete operaciju napadima dronovima na svemirski objekat, naveo je šef Roskosmosa Dmitrij Bakanov.
Rusija planira da do kraja 2026. godine ima 156 satelita „Rasvet“ u orbiti, a dugoročni cilj je oko 900 satelita do 2035. godine.
Međutim, program nije bez problema – jedan satelit iz martovskog lansiranja, poznat kao „Objekat 4“, navodno je otkazao zbog kvara potisnika i izgoreo u atmosferi 6. juna. Biro 1440 je potvrdio gubitak, ali je naveo da to ne ugrožava sposobnosti cele konstelacije.
Vojna primena
Predsednik Vladimir Putin je ranije potvrdio da Rusija razvija teške jurišne dronove koji se upravljaju putem satelita. Takvi dronovi se teško ometaju elektronskim ratovanjem, jer „Rasvet“ koristi 5G ne-terestrijalnu mrežu sa usmerenom komunikacijom iz svemira.
Ovaj koncept je sličan ukrajinskoj upotrebi Starlink terminala za koordinaciju napada dronovima i prenos podataka u realnom vremenu. Pojavljivali su se i izveštaji da ruska vojska koristi zarobljene Starlink terminale, iako Moskva negira zvaničnu upotrebu sistema. Kompanija SpaceX je, na zahtev ukrajinske vlade, u februaru ograničila neovlašćeno korišćenje tih uređaja.
Značaj za Rusiju
Osim vojne primene, „Rasvet“ bi mogao da postane ključna infrastruktura za zemlju ogromne teritorije, gde je nemoguće svuda postaviti optičke kablove i mobilne tornjeve. Poseban izazov predstavljaju oblasti sa permafrostom koji se topi, što otežava stabilnost infrastrukture.
Satelitska mreža bi posebno koristila udaljenim regionima kao što su Arktik i Daleki istok.
U maju su Biro 1440 i Ruske železnice (RŽD) dogovorili plan uvođenja satelitske komunikacije u brze vozove širom mreže od 105.000 kilometara. Testiranja su već sprovedena u specijalnim vozovima kako bi se proverile performanse pri velikim brzinama i vibracijama.
U 2025. godini operateri Beeline i MegaFon potpisali su sporazume sa Biroom 1440 o povezivanju skoro 1.000 baznih stanica za internet naredne generacije.
Pored toga, razmatra se i ideja satelitskog omogućavanja daljinskog glasanja na izborima, što je iznela i šefica Centralne izborne komisije Ela Pamfilova, ocenjujući to kao „realnu mogućnost“, iako zvuči futuristički.
Razlika između Starlinka i „Rasveta“
Iako se često opisuje kao ruski odgovor Starlinku, ova dva sistema imaju različitu filozofiju. Starlink koristi hiljade malih satelita na nižoj orbiti (oko 450–480 km), dok „Rasvet“ ide na višu orbitu od oko 800 km, što znači manje satelita, ali nešto veće kašnjenje.
Starlink je fokusiran na globalno tržište i gusto naseljene regije, dok „Rasvet“ pokriva pre svega Rusiju, uključujući Arktik, Sibir, Krim i Daleki istok.
Takođe, Starlink je namenjen širokoj potrošnji, dok je „Rasvet“ više orijentisan na industriju, državu i kritičnu infrastrukturu.
Korak ka digitalnom suverenitetu
Ruska satelitska mreža predstavlja važan deo strategije digitalnog osamostaljivanja zemlje, koja je pod sankcijama i delimično zavisi od stranih komunikacionih sistema.
„Rasvet“ bi mogao da smanji infrastrukturne praznine i poveća pokrivenost na ogromnoj teritoriji, uključujući Arktik koji dobija na strateškom značaju zbog otapanja leda i otvaranja novih trgovačkih ruta.
„Rasvet“ možda ne može da se takmiči sa Starlinkom po razmeri, ali za Moskvu to i nije primarni cilj. Suština projekta je nezavisna komunikaciona mreža koja ne zavisi od zapadnih kompanija, kao i jačanje vojnih i strateških kapaciteta.
Za Rusiju, pravi cilj nije tržišna dominacija, već tehnološka i infrastrukturna suverenost.
Nulta Tačka/RT
