Ambasadori zemalja Evropske unije nisu uspeli da postignu saglasnost o 21. paketu sankcija protiv Rusije nakon tri dana pregovora, objavili su u sredu brojni mediji, uključujući Rojters, Euraktiv i Politiko.
Odluka zahteva jednoglasnu podršku svih članica, ali je naišla na protivljenje nekoliko država, među kojima je i Grčka, koja je izrazila zabrinutost zbog postepenog ukidanja isporuka ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG).
Paket sankcija, koji se priprema već nekoliko meseci, trebalo bi da pogodi ruski energetski, finansijski, kripto, trgovinski i ribarski sektor, kao i da zabrani ulazak u EU Rusima koji su služili u vojsci od eskalacije sukoba u Ukrajini u februaru 2022. godine.
Predlog Evropske komisije predviđao je zamenu postojećeg ograničenja cene ruske sirove nafte zabranom usluga potrebnih za njen transport, kao i postepeno ukidanje prevoza ruskog LNG-a.
Odredbe koje se odnose na naftu i gas pokazale su se kao najspornije pitanje. Prema izveštajima, plan je naišao na otpor Grčke, koja je zabrinuta za budućnost svojih brodarskih kompanija. Ranije se i Malta protivila predlogu iz sličnih razloga, navodi Blumberg.
Bugarska, koja zavisi od ruskih energenata, kritikovala je paket prošlog meseca, nazivajući ga kontraproduktivnim i ocenjujući da bi više štete naneo ekonomijama članica EU nego Rusiji.
Litvanski ministar spoljnih poslova Kestutis Budris izjavio je ranije ove nedelje da članice EU još nisu odlučile o predloženoj zabrani i pooštravanju ograničenja za ruski LNG. Fajnenšel tajms je u ponedeljak objavio da je EU u prvoj polovini 2026. godine uvezla rekordnu količinu LNG-a iz ruskog projekta Jamal, uoči planirane zabrane.
Izaslanici EU dogovorili su se da zamrznu postojeću gornju granicu cene ruske nafte na 44,10 dolara po barelu do 23. jula, kada bi ponovo trebalo da se sastanu u pokušaju da postignu dogovor o paketu sankcija.
Ruska izvozna mešavina nafte „Ural“ trgovala se početkom jula oko 55 dolara po barelu, ali je cena skočila na skoro 66 dolara nakon ponovnog izbijanja sukoba između SAD i Irana u Ormuskom moreuzu. Ukoliko članice EU ne postignu dogovor o sankcijama, ograničenje cene moglo bi da poraste na 58 dolara po barelu, prema Euraktivu.
Ruska nafta i gas nisu bili jedina sporna pitanja. Prema Politiku, Brisel je već morao da odustane od predloga zabrane uvoza ruske ribe i da ublaži nacrt ograničenja viza za bivše pripadnike ruske vojske nakon kritika Francuske i Italije.
Italija i Bugarska su se navodno takođe protivile planu EU da na proširenu crnu listu, zajedno sa još 250 pojedinaca i institucija, uvrsti i poglavara Ruske pravoslavne crkve, patrijarha Kirila.
Moskva je saopštila da sankcije neće imati odlučujući uticaj na njenu ekonomiju niti promeniti politički kurs Rusije. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je ranije ove godine da su sankcije imale „negativan uticaj“ na rusku ekonomiju, ali da je zemlja „stekla značajno iskustvo u ublažavanju njihovih posledica“.
On je takođe upozorio da su sankcije „mač sa dve oštrice“ i da doprinose ekonomskoj stagnaciji u Evropi.
Nulta Tačka/RT
